Delo

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА НАШЕ НАРОДНО ОБРАЗОВ(1ЊЕ 479 од редовне основне школе за ширење нисменостн. Као да се иомишњало на путничке учитеље. Путнички су учитељи тако много раширили иисменосг у народу у Шведској, алп треба и то знати, да се то у Шведској на други начин не би могло ни иостићи. У Шведској па један квадрагни километар живи по 8 људи, док у Србпји на један квадратнн километар живн 40 људи, што лпачи, да је Србија пет нута гушће насељена од Шведске. Села су у Шведској рашгрканија но у Србији, а при том су мала, те нити може само једно село да подигне школу н да је обдржава, ннти се тога ради могу више села удружнти, јер бн онда круг школске опшгине био врло велпки. Та околност је морала принудити Швеђане, да се помажу нутничким учитељима. У нас, хвала Богу, није тако! У нас нема скоро ни једне општине, која пе бп сама могла подићи п одржавати школу, само кад би се лодизање школа боље уредило, но што је то данашњим правнлима о грађењу школа. Нрави пут дакле да се н дође до већега броја писмених људнјесте отворање редовннх осповннх школа, и тек кад пема могућности да се тим лравим путем нде, онда бисмо се могли нослужнти и другим средствима. Докде год се не будемо постарали да прошпримо писменост у народу у довољној мери, све дотде нећемо ништа моћи учинити за прошнрење знања у народу н за поправку народног образовања. Дотле је узалудан труд свнх оних људи, који хоће књнгом да шнре знање у парод. С овнм смо у главноме изложили све шго у данашњем уређењу наше основне школе нпје како бп требало да је , па да оеновпа школа може задовољаватп пародну нотребу. У трећем делу овога свога рада нзложнћемо: шта бн се од етране државе мотло и игга бп требало урадитн за понравку нашега народног образовања, и какву би, иннцијативом, улогу на се могла и требала да узме у томе иогледу наша интелигенција, ученп спновн народнн. III. Слика пашега народног образовања испала је , као што се видн, прилично жалосна, н. ако смо своме добру ради, онда се не можемо задовољити оваквим жалосним стањем нашега народног образовања. Овоме злу нашем морамо што нре тражитп лека. Кад смо изложили све што смо држалн за ненрактпчно п неподеспо у уређењу нашега народнога образовања, осећамо сада п дужност, да пскажемо и своје мнслп о његовој поправци. Дакле, за поиравку нашега народнога образовања требало бн од стране државе, нннцијативом наших просветних уирављача, учиннти ово : 1. Требало бн учинити измену у закону о основним школама гако, да основној школи буде задатак само да снрема ученнке за живот, т. ј.