Delo

480 Д Е .1 0 да даје ученицима само основе онога знања које ће ученнцима бити од потребе у жпвоту, према пашим нриликама, а то у исто време може служи ги и као довољна ирипрема н за школовање у средњим школама. 2. Наставу у основној школи требало би из основа преуредити, при чему би највећу пажњу требало обратити на изучавање онога што је омладини нотребно за онакав живот, каквим живи огромна маса нашега народа, и какав живот п народну омладину очекује, кад људи постану, а не уноситн у основну наставу ништа што томе не би доприносило. Сем тога требало би нарочиту пажњу иоклонити и на то, да се нисменост, као најпотребннје и нај јаче средство за образовање народа, што боље изучи у основној школи. Као углед за преуређење основне наставе изложићемо ево предлог једне Француске комисије, коју је 1870. године образовало Француско министарство иросвете, да изради пројекат по коме би се имала извести реФорма основне наставе. Но нројекту, који је та комисија израдила, у Француским осповннм школама имали бн се изучавати овн предмети: 1. Грађанска и морална настава, 2. Матерњп језик (читање, писање и писмени састави), 3. Земљопис Француске, 4. Историја Француског народа, 5. Општи појмови о праву и народној економнји, б. Основи јестаственице и математичкнх наука, са применом у земљоделству, хнгијени и радиности, 7. Ручни радови н употреба алата из главнијих заната, 8. Цртање, моделисање и музика, а жепски радовп за девојчице. Пол Бер, који је и израдио овај пројекат, излаже даље, и шта би се и како из појединих предмета у основној школи изучавало.1) Иројект тај нзносимо као углед, јер би се са неким изменама и допунама, према нашим приликама н потребама, оваква основна настава потпупо могла завестп и у нашој домовннн, а оваква основна настава давала би куд и камо веће користп народном подмлатку, но што то даје наша данашња основна настава, те бп оваквом основпом наставом највише било учињепо за поправку нашега народнога образовања. 3. Деца треба да почињу школовање у основној школп, ако не ношто наврше девету, а оно бар кад наврше осам година. а сем тога, требало би уредпти да п школовање дуже траје, но што је данас. Пошто су наше више основне и продужне школе пропале, треба их избрнсатн и из закона о основнпм школама, па место њих закести Грађанске школе. Грађанскс школе да нодижу п нздржавају поједнни окрузи или срезови, а могло би остати да срезови или окрузн иодижу школске зграде и да подмнрују прирезом све школске потрсбе, као и општине за основне школе, а наставннци да сс иостављају и плаћају, као и учнтељи осноиннх школа, из државнога буџсга. Оваквих школа да буде у свакоме срезу но 3—4. Све Грађанске школе по срезовима да буду интериатски уређсне. Свакн младнћ који сврши основну школу, а неће да продужи 1) Види: „Нопе просветне реФорме у Француској.“ Нросв. Гласиик. Год. I стр. 1^1