Delo

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА НАШЕ НАРОДНО ОБРАЗОВАЊЕ 48 1 школовање у којој средњој школи, мора учпгн и у Грађанској школи. Грађанске школе да буду уређене према месним приликама и потребаха. По срезовима те школе да буду уређене тако, како ће се у њнма сиремати сеоски младићи поглавито за земљорадњу, сточарство, п у опште за домаће газдинство, уз познавање грађанскнх права н дужности, и познавање државпога, окружнога, срескога н оиштинскога уређења. А ио варошима да се у њима снремају младићи поглавнто за трговачке и занатлијске послове, такође уз познавање грађанских права и дужности, и лознавања државнога, окружнога. срескога п оиштинскога уређсња. Школовање у грађанским школама требало би да траје 2 године. 4. Законом треба нареднти, да свака општнпа у Србији мора иматн и школу, исто онако као што је законом наређено, н. нр. да свака општина мора имати општински кош. Која год оиштина у остављеном року не подигне школу губи право да постојн као засебна општина, већ се мора спојитп с другом општином, која има школу. Да би се ово наређење у закону могло н свуда извести, требало би изменити и данашња „правила о грађењу школа* тако. да школске зграде буду скромније н јеФтиније. Уз то требало би још сиротнијнм оиштинама на неки начин олакшати иодизање школских зграда, како бн се и ово наређење што нре на практици извело. Згодно Пе бнти да овде изложимо, како су се у Француској иомогли у овоме послу. У Француској је 1887. год. донет закон по коме је свака општина морала имати и сво.ју школу, а да би се народу олакшало подизање школских зграда, влада је образовала , Школски грађевински фонд.“ Половнна капитала овога Фонда и.здата је сиромашнијим општннама као државна помоћ, а друга ноловина издата је осталим општннама, које нпсу сиромашне, али нису имале готовога новца, као зајам са незнатннм ннтересом. а уређено је, да те општине овај зајам исплате држави амортпзацијом, тако, да се за 31 годипу иснлати и главница и интерес. На овај начин Француска је влада успела, да је за непуне две годнне у свима општинама отвореиа основна школа.') Алн кад год се у нас повела реч о каквој реФормн, увек је бпвало, да се као препрека томе испречи наше слабо Финанснјско стање, па тако исто и овде. Ако бисмо хтелн да знатно повећамо број основних школа, морали бисмо у исго време повећатн и број учитеља, н за то би биле потребне ирнличио велике суме новаца; ако бисмо хтелн да школујемо само половпну дорасле деце за школу, моралн бисмо имати бар још толики број учитеља, колико их сада пмамо, и само на илате тога повећанога броја учнтеља моралн бисмо трошити нреко милијун дпнара па годину, не рачунајући ту још н то, колико бисмо морали утрошити на спрему толиких учитеља, п колико би се морало утрошити на поднзање толнких школских зграда. 1) Види: Просв. Гласник. Год. 14., стр. 532.