Delo

482 д е л о Ве.тке материјалне жртве које се траже па да се на овај начин изпђе из данашњега лошега стања чине, да се може рећи, да је овај пут н начин незгодан за наше данашње материјално стање, ну ако се хоће да иде правим путем. друкчије не може нп бити, иошто су све гране пароднога живота повезане једна за другу тако, да једна другу условљава и потпомаже; ако хоћемо да поиравимо народно образовање морамо тога ради принети и неке материјалне жртве, а новећани ступањ народнога образовања помоћи ће да се и материјално благостање повећа, Ту се дакле ништа не жртвује, већ се из једнога џепа премешта у други. Лепше је то исказао један немачки државник, кад је у једној прилици рекао : „Ногрешно се каже, да се онај новац, који се на школе даје , „троши*, јер се тај новац не троши већ издаје народној омладини на зајам. који она после враћа народу с великим интересом.“ Дакле за опо што нам је потребно да осигурамо свој национални развитак, напредак на и опстанак морамо имати и новаца. 0 гоме се тако исто изразио једпом ириликом п један наш министар просвете, и то баш онај, који је 1892. године тражио пута и начина да се у народу раширн пиеменост. Он је некада као члан Просветнога Савета овако говорио: Ле ли основна школа потреба народна ? Ако јесте, она се мора подмири ги ! Нека се не износи како се нема новаца за то, јер као год што је било време кад није било иушака у народу, па се онда рекло: дајте да их општом снагом набавимо, тако се исто мора радити и овде, јер развлачити се не може. Ми се морамо упети — рекло се опда — мн морамо зајам учинити па створитн оно шго желимо и што нам треба, а колико су нам пушке биле потребне, школе су још и вшне.1) С тога и ми не можемо, из разлога шго се данас нема , оставитн једну тако важну народну ногребу неподмирену; и ми смо за то да се та потреба подмирн, па ма се п задужилн за то. Нашн државни унрав.вачи наиравили су до сада толике зајмове, и за све остало могли смо се задужнти, само се за школу, за народно образовање, за оно шго намје као насушни хлеб носведневна нотреба, још ни један српеки министар није тражио да се нн са две крајцаре задужимо !... Викати да нема народ и да не да народ, није нн мало онравдано. Народ говори у тнм питањима на уста својих изабраника, на уста народних представника, а они ево овако веле: „ Ја се не бнх плашиодапримим н већи зајам, кад се само један пут деФицит измирује, буџет поставл>а на здраву основу, нривреда унапређује, војска и просвета појачавају. Кад би се и ови милијуни утрошили на подизање идустрије, на занаглијске школе, онда то не би било задужење, већ умножење економскога благостања."") Тако говори човек који већ толико година носи народно нове9 Види „Нросветни Гласник.“ Год. II- стр. 316. -) Види , Иародн.ч Скупштина.“ 181*3. г. Говор Нроте Милана ЂуриГа , у дебати о аајму.