Delo

Д Е Л 0 488 спреман и стручан човек у овоме звању. ако му се не би на врат натоварили и канцеларијски послови, могао би учинити веома много за поправку народног образовања. 10. Ако би се све уредило тако, да свак пма и могућности и лакоће да се школује, што данас није, јер многе општине немају још своје шкоде и кад би школовање у основној школи било такво , да оно примамљује еародпи подмладак у њу а не гони је од ње, имали бисмо онда да предложимо још једну меру, а то је да се многа нрава и одликовања услове писменошћу или школовањем а тако исто да се и неке дужности школовања олакшају. Имали смо прилике много пута да чујемо, од родитеља при упису ђака у школу, да је довео сина да изучи школу, зато, шго је уверен да ћс му сину у војсци бити много лакше ако је гшсмен но ако у војску оде неписмен. Ово уверење које ,)е јако расирострањено код нашега народа, и које чпни те наша школа има више ђака но шго би иначе бпло даје нам више разлога да верујемо, да би нам школе још много пуније биле, кад би било уређено, да за неписмене младиће рок во.јне службе буде макар само 2—3 месеца дужи од рока писмених младића. Верујући у то. верујемо н у ово: да би благотворно деловало и то. кад би се уредило да се скраћеним роком у војној служби могу користпти само школовани младићи — ако и других разлога има за то. Ми бисмо били чак и за то, да се и уиотреба нзвесних политичких права услови писменошћу. То би у главноме било све што бисмо за сад захтевали од стране државе и наших нросветних управљача, за поправку нашега народнога образовања. То би, велимо, било све што је најглавније и најпрече, а имали бисмо још много што шта да захтевамо, што би ишло у прилог поправке народнога образовања, алн држимо, да је најирече што је најглавније и шго је од пресуднога утицаја за саму ствар. Остало што је од мање вредности може и доцннје следовати, те с тога нисмо ни изложили баш све шго има утицаја на пародно образовање, а сем тога ако бисмо и све остале чињенпце хтели излагати и ако бисмо код свачега изложили и шта би и како требало по нашем уверењу пзменити и уредити, то би нас излагање врло далеко одвело, тако, да би се оно што је главно у овоме нашем погледу готово изгубило. Могли бисмо узети учитеља, као чињеницу у основној настави, па доказивати, да је он „душа школн*, која има да да живота ида оживи мртво слово на хартији; даље бнсмо могли нацртати данашњи тежак положај учитељев, па тражити да се он олакша п понравијер само „веселосрцекудељупреде.* Моглн бисмомного што шта рећи о школским одборима н о другим школским уредбама, алн кад бисмо све то пзложили го би био целокупнп нреглед нашега народнога образовања, а ми смо овим хтели да бацнмо само један ноглед, и то само на оно што је најгланннје. да би се то јасније увидело а тоје : да лн наша основна школа одговара нрплнкама п нотребама нашега народа-