Delo

ЈЕДЛН ПОГЛЕД НА НАШЕ НАРОДНО ОГ.ГАЛОИЛЉЕ

4"'.' IV. Обнчај је у нас да се готово за сваку поправку очекује на државну пнидијатпву. Ако треба створити какав већн канитал за какво предузеће, ако треба организовати какво хумано или нидустријско друштво, внше се очекује на државну иницнјативу ио на приватну. Нећемо да тражпмо узрока и оправдања за то, већ ћемо само то рећн, да се све не може нп очекивати од саме државе, већ да за много што шта треба иматн н приватне иннцијативе. Ми ћемо иматн прнлике да овде изнесемо и неколико примера из којих ће се видети: каква је и колпка приватна нницијатпва, баш у овоме послу, око поправке народнога образовања, у других напреднијих народа, и који ће нам примери згодно послужити да увидимо и да се уверимо, да би то и у нас могло битч, само кад би се хгедо, а од колике је погребе та прнватна ипицијатива за поправку нашега народнога образовања у нас покушаћемо да то у овоме одељку изложимо. Кад се тврдп да је нроширење писменоети у народу један од најважнијих услова за распрострањење знања у народу, не треба узети да је то н једипн услов. јер има и других такође важних услова за то. Можемо мн знатно повећатн број писмених људи, па ипак самим тим не бисмо још нишга довољпо учинили за раширење знања у народу. Поред старања за раширење писмепости у народу треба се постарати да имамо и књига за народ, а ми тога мало имамо, поред свега тога што имамо досга књига па чијнм корицама стоји написано: „књиге за народ.- Да неке књиге могу у истини да буду књиге за народ, г1реба да буду поиуларно наппсане, а што је главно да се у њима нише и нзлаже оно* шго је нашем народу према садашњим ириликама потребно. Књиге за парод не треба да буду толико научне колико поучне. Оне треба да дају поуке народу: о чувању здравља, о гајењу и васпитаљу деце: да нскорењују празноверице из народнога веровања, да дају поукс из свнх грана народне привреде, домаће и народне економије, поуке о грађанским иравима и дужностима, поуке и.з државнога, окружнога, срескога и општинскога уређења, популарпо изложеие историјске догађаје из домаће н туђе исторпје, ноуке из појединих грана нриродних наука које би биле потребне свакоме човеку, н књнге за забаву са моралном илн родољубивом тенденцнјом. Највише оваквих књнга, које су у правоме смислу књнге за народ, издала је Матица Српска у Новоме Саду, из задужбине Петра Коњевића. Све ове књиге израђене су понуларно и садржина им нотпуно одговара потребама народним. Износе ио 5 штамианих табака, а стаје свака само но 20 пара. Што немамо внше правих књига за народ, што немамо развијену иопуларну књижевност, узрок је томе може бити то, што немамо довољан број писменнх људи, или другнм речима, што немамо читалачке нублике за такве књнге, а друго, што такве књиге, ако пх нздају књижари