Delo

491 ЈЕДЛН ПОГЛЕД НА НАШЕ НАРОДНО ОГ.РАЗОВАЊЕ II „Учите.Ђсно Удружење“ образовало је пре 3—4 године један фонд с каипталом од 10.000 дииара, као споменик учитељском добротвору, Јовану Гавриловићу, под имеиом „Гавриловићев фонд*. да се од нрнхода тога Фондова капитала издају корисне књиге за народ. Оснипање овога Фонда од стране удруженога учитељства свакојако је за похвалу, али је капита.1 тога Фонда гако малн да за сад још ие може бити неке обилатије радње у ногледу ширења корнснога знања у народу. „Српска Књпжевна Задруга“ н .Гаврнловићев фонд“ то је готово све што нмамо п у што бисмо се могли понадати, да могу нешто учннити у погледу шнрења корнснога знања у народу, али то је тако мало уздање, да само на гоме не можемо остатн. Наша ннтелигенцнјатребало бн да да много јачу нницијатнву за живљн покрет у корист народнога образовања. Са иуно права може се то данас захтевати н очекнвати од наше иптелнгенције. Кад некп народ не наиредује, пе зависп го толико од самога народа, колико од народнпх ученпх сииова. од народне интелпгенције, која треба да му буде покретач за све што води срећи и благостању. Ако би било само воље у наше интелигенцпје могло би се и код нас образовати једно друштво налпк на Француску „Лигу за народно образовање* или па руско друштво .Нросвсту*. Ако би се збиљски хтело да порадн на томе онда бн најнрактнчинје било, да друштво иостоји па тој основн. да сваки постаје члан тога друштва, којн једном за свагда уложп свој одређени улог, од једнога, два. трн илн више динара, колико буде одређено. Оснивати друиггва са месним пододборпма п Главним Одборима, са месечнпм. полугодпшњнм или годишњим улознма. показало се код нас као врло ненракгично. Тако једно друштво, кад би оно имало и довољан капнтал. да може издавати и растурати довољан број књига и да књиге буду што јевтннпје, п кад би таквпм друштвом управљали људп са иуно воље и нреданости к послу а уз то и са довољном спремом за посао, учинило бп се врло много за поправку пашега народнога образовања, а тим помогло би се. да се п све остале наше прилике поправе. Да се ова мисао прихвати п постане дело зависп само од воље наше интелнгенције, јер пишта томе на путу не стоји нити су ту потребне какве материјалне жртве. Ту су потребни само воља н рад. Да завршимо. Из свега овога што издожпсмо, могу се, држнмо, јасно увидети резултати које даје данашње школовање нашега народнога подмлатка у основној шко.1 н и слнка нашега народнога образовања. Држимо да се пз евега овога може лако и јасно увидети: да још приличпа тама незиања покрива и притискује наш народ. Поред свих светлила науке, поред сви.х наших школа н великих и малнх, и норед тога што имамо .Академпју Наука,* маса пашега народа још лута по тавној ноћи незнања, јер му наука још ннје обасјала путове среће и нанретка, те изгледа, да се у ас наука негује само науке радн, а не радн народне среће п напретка.