Delo

402 Д Е Л 0 Све оно што тражнмо и очекујемо за поправку народнога образовања, оснивамо на своме нај јачем уверењу, а то је: да свима нашим националним ц државним неприликама и недаћама, и полнтичким н моралним, лежи корен — у народноме незнању, да народно незнање обилно храни ансолутно сва зла која нас притискују и даве, и да је ширење знања у народ једини раднкални лек н једнна метода лечења против свнју наших зала и тегоба! Нека се о томе озбпљно размисли, н нека се то свестрано п правилно нроцени и пресудн, па ће се, држимо, сваки лако у то уверити. II не само да је шнрење знања у народу неопходна потреба за рад нанретка и опстанка Србије, већ је то неопходна и неодложна потреба и ради задатка који Србија има према осталоме Српству, које ирптиснуто у туђини страда. Србија је Ннјемопт српскога племена! То никад не заборављајмо ! А по речима једнога нашег умрлога родољуба: „Србија ће тек онда у истини моћи постати прави Пијемонт Српства и вршитн улогу срнскога Пијемонта. када Србнја буде имала и много више и много бољих школа од суседних народа п држава, кад из тих школа буду излетали многобројни ројеви народне омладине, крепкога ума и срца, а прожети до сржн костију идејама, које треба да су водиље нашега народа.“ Дакле шпрење знања у народу наша је прва потребпа и најпреча дужност! Чекати се и не сме и не може, јер на овоме божјем свету нико никога не сачекава, всћ свако јури да што пре стигне својој сврси !... Гсшко онима, који су спори; њих ће брзи прегазити!...