Delo

498 Д Е Л 0 вољно. Грлим те ватрено и љубим ти златне ручице. Јеси ли ти здрава ? Ј^су ли здраве Каћа и Соња ? Загрли их место мене и кажи да ћу им ово дана писати засебно, чим се нроведем као музиканат, у опери. С Богом. Пиши чешће, моја предрага, моја љубљена мајко !* 1 Довршив своје врло дуго писмо, Стрепетов поче ходати ио својој тесној собици, чије је одличне особине он знатно пре- \ увеличао у свом опису, ради спокојства материна, као што је с истом намером нагласио и да ће добити чдсове, који су још у питању. * I Ј||Ј| Ходаше по својој ћелијици, а у глави му промицаху планови онога радног умног живота, који је мало час описивао матери. Али, неосетно за њега самог, мисли се ове смењиваху другима, и он их је залуду одгонио. Младост и жеђ за још незнаним животом захтеваху своје право. Желео је људи, утисака; желео је да скимгод измења сумње , питања; желео је среће и радости... • ш И он изненада ухвати себе у сновима, које у памети није делио с матером него с другим створењем, кроз чије се неодређене, магловите црте помаљао млад женски лик идеалне лепоте, који обузе цело биће његово врелим осећањем љубави, страховања и мучења. * Ј ГЛАВА XI. I Те недеље, у маленој, доста просто намештеној великој соби жене-лекара, Вере Александровне Вењецке, око осам часова у вече, скупило се, по обичају, мало друштванце блиских познаника Вере Александровне и њене сустановнице студенткпње Риме Михајловне Нерпине. Заједнички разговор престаде за време. Мушкиње и женскиње, које је седело за округлим столом, пијаше чај, лењиво добацујући једно другоме испрекидане Фразе. Кроз затворена