Delo

КОМЕТЕ, НАДАЛЦЦЕ И МЕТЕОРИ 55 вањем, да су људи од вајкада гледали у њима неке знаке, претече какве срџбе с небеса. То показује, да су људи од искони још прецењивали себе. Они су вазда сматрали свој положај у васиони много важнијим, но што је он у самој ствари. Они су имали манију: сматрати као да је целокупна васиона створена ради њих, док у самој ствари целокупна васиона ни главе не обрће ка егзистенцији човечјој. Зем.ва на којој станујемо само је један од најмањих светова штс. их васиона има у себп. Па зар да су бесконачни светови створени ње једине ради, светови о којима она ништа не зна, који су за њу тамним велом застрвени? Ну човек је навикнут да у себи сматра средиште и цил> свеколикога стварања, јер је он мезимче Свемоћнога Творца. У таком положају њему је дакле лако и сматрати, као да се цела природа развија пред њим само и њега ради. А кад со каква необична појава деси, онда наравно нико не сумња, да то није какав знак с небеса! Да су оваке илузије само плашиле велики део зема.Бских становника, онда бисмо само сажаљевали оно доба мрака и незнања; али су оне имале кобних последица, које се неминовно јављаху после којекаквих прорицања. За те кобне последице морамо изјавити најтежу осуду над виновницима њиховим. Кад год је имровизирана опасност прошла, оваке тобожње претече показале су се увек празне, а човечанство је остајало какво је и пре тога било, претрпевши без потребе местимично недогледне и тешке последице. Тако се 999. године појавише некаквп пророци, који, на основу неких рђаво схваћених ставова из Св. Писма, предсказиваху : да ће свег пропасти 1000-то годнне. У оно лаковерно доба, не сумњајући у истинитост својих пророка, народ је примио к срцу ово предсказање. Многи не радише тада ни један посао с вољом, те се равнодушношћу и ленством одаваше раскошном животу ; многи лудо испоклањаше сва своја имања; многи чак наиустише и са свим своје радове, јер опажаху да је излишна потреба за побољшањем живога на овоме свету. Тако се тим пороцима, у које се лако пада, спремаху периоде гладних година и опште несреће, које су сатирале наше друштво у корену његовом. Тако је силан број добрих домаћина освонуо 1. јануара 1001. год. као убоги сиромах! Ужа-