Delo

бб Д Е Д 0

сан беше број и оних несрећника, који из бојазни од тако грозне катастроФе одузеше сами себи живот. — Ето тако перноде незнања владају човеком и гурају га све дубње и дубње у непроходне тамнине светске! И онда зар је мала заслуга наше науке, која својим искреним утицајем уздиже своју вредност и величину свога полета над целокупним друштвом, извлачећн тако човечанство из тих паклених јама незнања, у којо тоне ?! На чак и у наше иПросвећено” доба десило се нешто слично томе године 1832. Тек што астрономи беху прорачунали, да ће Вјелова комета ') бити 17. октобра 1832. г. на ономе месту своје путање, где ће наша Земља морати проћи 15. новембра те год., дакле месец дана доцније, и већ је цела Европа била у грозничавом стању. Сви старији људи беху тада у неком очајању и, без икаквог основа плашише сами себе од прилике речима : „

ако астрономи буду ногрешили при рачунању за тај један месец! Или, ако би се комета нешто задоцнила, па дође баш једног истог дана на то место кад и наша Земља !... онда ће се сударити, свет ће пропасти и ми имамо само да бирамо-, хоћемо ли сами скакати у ватру, или чекати, да нас несрећна земља згњечи у својим пукотинама !» Ова ианика обузимала је нагло све духове, те многи постадоше самоубице од страха. Како је то стање гиганским корацима отимало маха, то се нашао побуђен директор бечке звездарнице, чувени астроном Литров ([лНачтог) да изда једну брошуру У којој је доказао, да ће тога дана комета бити удаљена од Земљо прско 80 милијона километара ! То је умирило заплашени свет. Те године ирошла је комета без икакве опасносги но Земљу, управо као што је Лкг тров израчунао. Ето због тога се од те комете нису после плаши.ш, кад се по други нут вратила. Мале. т. зв. толескопско комете, које се могу видети тек помоћу врло јаких дурбина. у опште се само врло мало одликују од неоулоза или маглина (једне особите врсте небесних прилика и то у томе, што приметно мењају своје место, кре1 I Iко ј. иа.:нлт I цо имгну астронома Виела (В1е1а) аустријског ОФИцира, којију о "п.рцп ‘Л. ФсПруара 1Н2Г>. г. у ЛозсФШтату у Чешкој, иврачунао јој путању и одре1ИО да оЛилааи око Сунца аа г> година н 270 дана.