Delo

КОМЕТЕ НАДАЛПЦЕ II МЕТЕОРП 57 се; док су маглино као и звезде привидно непокретне. Та кве се комете обпчно појав.Бују као бледуњави елиптични колутови, у средини нешто јаснији него по ободу. Приближавали се комета Сунцу или Земљи, изглед јој се мења. Једам део, који обично лежи блпже једноме крају, згушњава се и гради т. зв. једро комете. При јачем приближавању појављује се на супротној страни од једра особито продужење, налик на реа, који постаје све већи у колико се комета већма приближава Сунцу или Земљи, па по некада може достићи са свим колосалне димензије, о чему смо последњих десетина година видели многобројне примере. Он је састављен од врло разређене космичке прашине, да се кроза њ провиде и најслабије звезде. Колико је то велика разређеност, можемо у неколико појмити по томе, кад се само сетимо, да је цела она материја, која је у репу растурена на стотине мнлијона куб. километара простора, пре тога сва била у кометској глави. А и она је по некад тако разређена, да се и кроз њу провиде поједине звезде. Тако је н. пр. код комете из 1811. год. реп био дугачак преко 100 милијуна километара, глава јој у пречнику није имала ни потпуна 2 милијона килом. (1,800.000 км), а једро у њеној глави износило је само око 4.000 км. Дакле материја у кометском реиу мора бити од прилике неколико милијона пута разређенпја но што је у глави ! Код Донатијеве комете из 1858. г. једро је имало у пречнику тек 1000 км. # код велике комете из 1862. једро је имало у нречнику једва 40—50 км. Велика комета, којајепрошла 1882. г. нпје ноказала своје једро нн кроз најбоље инструменте. Ну комете са тако дугачкпм реповима нису увек н најсјајније. Тако на пр. поменута Донатијова комета од 1858,није била онако велика. као она што се појавила три године доцније, али је била знатно сјајнија. У оиште је нрва појава комета врло различита. Више нута су се појављивале комете тако сјајне, да су се могле видети преко иелог дана, чак и у непосредној Сунчевој близини. Последња од тако необично сјајних комета била је 1882. год — Исто тако им је и облик врло различит. Оне су некад повпјене на једпу, некад на другу страну, а некад и на обе стране, некад су иак са свим ираве, а некад налнк на какав пламен. И у самим најстаријим спи-