Delo

КОМЕТЕ ПАДАЛИЦЕ И МЕТЕОРП 59 путања врло различите. Комета од 1680. г. приближила се површини Сунчевој до на 32.000 геогр. миља (око 240 хиљада кнлом.), која даљина једва да износи само 0.6 средње даљине Месеца од Земље. Осим тога већина комета удаљавају се до ноизмерних даљина од Сунца. Тако се за горњу комету зна кад је најближа Сунцу (перихел', да би се та даљина прешла брзим возом за 250 година, а кад је пак најдаља (аФел) требало би око 89 милијуна година да се дању и ноћу путује, па да се од Сунца дође до ње ! Неке комете пресецају Зем.шну путању, те по томе у оаште је вероватно да се може десити судар Земље са неком кометом. Судар се пак може десити много лакше са самим реиом него ли са главом кометском, а то због џиновских величина некојих комета, као што се видн из горо наведених примера. С тога се дакле може врло лако замислити какав случајни судар Земље са једним делом неке комете. Опасност која може претити Земљи од јаког приближивања какве комете, очевидно зависи од физичког састава саме кометеТа опасност може бити врло разнолика. Пре свега могло би се десити, да је маса комете тако велика. да њено привлачење може померити Земљу са њене путање, а могле би. се стећи и такве несрећне околности, да се Земља непосредно сурва на Сунце. Ну, гаквих се опасности, срећом, не треба плашити, јер оне и не постоје пошто је кометска маса веома незнатна. До сада се највећма приближила земљи комета Аеселова (ИехеП) од 1770. г. Њено најкраће растојање од Земље било је 300 000 геогр. миља, па је утицај Земље на комету био тако јак да се њено оптицање услед тога променило за два дана. Ну и привлачење саме комете морало би пмати утицаја на земљину револуцију1), те тиме мењати дужину године. Кад би маса комете била једнака маси Земље, израчунато је, да би се дужина године морала променити за 2С 53т . Али се она није променила ни за две секунде, те отуда излази, да маса комете није имала ни 0.005 (пет хиљадити део) Земљине масе. Та је кометаупочетку имала ирилично дуго време оптицања — 4811., година. Тачним испитивањем одређено је, да се она године 1767. приближила на својој путањи тако јако до планете Јупитера, да је чак прошла и кроз сам систем његових месеца, па ипак. 1) Време обилажења око Сунца.