Delo

€0 Д Е Л 0 није причинила никакав поремвћај. На против је сама кометска иутања нретрпела јаке промене .* добила је време оптицања од 5 и ио година. Године 1779. сусрела се по други пут с Јупитером, прошла је опет кроз систем његових сателита не учинивши код њих никаквих поремећаја, али је њена путања опет претрпела грдне промене тако. да јој је време оптицања опет порасло. а њено најкраће одстојање од Сунпа (перихел) иостало је 3 и ио иута веће, него ли даљина од Земље до Сунца, те по томе у опште немл изгледа да. ћемо је још икада више вндети. II ако је кометска маса тако незнатна да није у стању по.мерити Земљу са њене иугање, ипак би судар какве комете са Земљом могао донети непријатних последица. Те рђаве последице пастале би прво тако, ако Је комета састављена од чврстих делова, онда силним ударима може дејствовати на Земл.у, и друго пак, може комета бити састављена од отровних гасовитих материја, те би њпховим мешањем са нашом атмоСФером настала опасност по здравље земаљских становника. Док год дакле овако мало знамо о физичком саставу комета, не можемо сматрати ни оваке сударе за непојамне. Ми ћемо се на ово опет вратити мало после, а сада да расмотримо прво кометске иутање, које су од великога значаја у питању о судару комета са којим небесним телом По принципу инерције свако тело на које не утпчу никакве друге силе — које се дакле налази ван прпвлачне снаге других тела — креће се кроз простор вечито по правој линпји и једнаком бризином. При томе је пак само по себи јасно, да та брзина може имати разне вредности код разних тела, она дакле може бити једнака и нули, т. ј тело може у простору стајати и мирно. Пу вероватноћа тако специјалног случаја брзине очевидно је са свим незнатна, као год и веропатпоћа сваког другог специјалног случаја, као на пр. строго униФормно кретање. Чим се пак појави дејство какве силе на тело, одмах престаје и равномерност 1вегова кретања. Ако је го нека привлачиа сила и полази само од једне једине тачке на пр. од центра Сунчева, онда се гело мора кретати око ове глчке но једном коничном влакну, а дужина велике осовине <>н<>1 кон. влака стојп у непосредној вези са таигенцијалном