Delo

ЖЕНЕ КАО ПРЕСТУНННЦЕ 85 онда носедају на неколико кола (у којима су свиње) као сватови, оките кола пантљикама и рузмарином, узму преда се гајдаша и — ствар је свршена. А све су то женске досетлшвости. Кад дође до истраге женско се увек природније претвара но мушко, не може јој нико да похвата крајеве, а у жандармскнм касарнама не поддежу никаквим мукама, и нпкад се не одају. Мене је занимало да дознам, какве су то жене у ствари „женскога стида“, и једногласан суд „меродавних кругова“ гласи, да су пајверније жене и да никад неће мужа погазити. „Жена“ кажу онн, „која би имала милосника, не би никад била за такав посао, јер би му све избрбљала.“ У осталом то су све од од реда жене, које немају доце. Које су и аошле тим аутем, аа аостале матере од часа су оставиле крађу. „Ама зашто остављају онда крађу ?“ питао сам ваљда двадесет њих, да виднм бар, како чак и покварени људи о томе мисле. „Е зашто зато ? Па ко ће бити онда уз дете, и шта ће га снаћи, ако њу затворе ? А после, не само што она неће више никако, него јој ни муж више не да... Ништа не може јасније да обележи онај облагорођавајући уплив материнства на жену, но то, што чак и окорели зликовци знају за њега и воде о њему рачуна Према свему овоме можемо сејош једном запитати, имају ли заиста право они, који тврде, да жена само зато не грепш више од мушких, што је неспособна да грешн, што нема толико умне снаге као мушки да смисли злочин, нити има толико телесне снаге да га изведе ? По мом мишљењу све чињенице показују да није зато. Женскиње данас немају политичких права, не иду на изборе, не могу бити ни оппгтински ни државни чиновницн. Према томе оне су сачуване од политичких нреступа, сачуване од оних ситних престуиа и злочина које почине чнновници у служби, било самовољом, било користољубљем. У женским рукама није трговина, оне по свом положају не расправљају размирице око имања, њихово није да буду глава у кући и т. д. Према томе они силни злочини, којн излазе из ових одношаја нду на рачун мушкнх. Број женских злочина према овоме мора