Delo

бити малн. У осталом статистика наЈЈасније доказуЈе, да се у свима оним државама множи број оних злочина у којима је женска изишла у свет, на улицу, ушла у туђу кућу, а бро.ј женских злочина је врло мали, где жена не прекорачује често кућни праг. Ио великим варошима је број женских злочина веома велики, што сведочи да женска онде, где више ради и више улази у свет, више и греши. Дал>е је познато, да су жене злочинци скоро махом из сиротих кругова. На може ли се онда рећи да те сироте и необразоване имају памети, а оне из образованиЈ’их и богатијих ку^а да немају памети, јер скоро никако не греше. То би била врло сирота логика. Препреденост и лукавство женско познато је. И она најглупља жена врло вешто уме да вуче за нос и најиаметнијег човека. То своје лукавство пренашају оне и на злочине, и ја не могу да увидим, е.треба више памети за то, убити човека на начин, како мушки то раде, него н. пр. тровати какав је обичај у женскиња. Што жене чине мање злочина но мушки, томе је узрок у друштвеним приликама. Нека се раздруска породица још више но данас, нека невоља истера женскиње из куће још већма но сад, и ми бисмо тад већ видели, да ли би имала паметв, да још више греши. Што се тиче питања, да ли је „природна поквареност* јача у женске но у мушкога, о томе се много може писати. Али је ван сумње, да женскиње у добу свог материнства и добу кад васпнтава децу, стоји озарена душевним сјајем, стоје нод уилнвом тако свечаних утисака, под којим мушки не стоје. Бертилон Је на основу бројева изрекас, да су жене које немају деце два пут више нзложене нреступима но жене, које су матере. Наиослетку, да приметим само још нешто, а то је нешто што статистнчари са свнм губе из внда. Жена долази данас полако, постепено у светски комешај. Не улазн нашом вољом, него улази силом околностн. Ми кад васпитавамо и образујемо женску децу, не водимо о томе никаква рачуна. Мн њих баш никако не васпитавамо за свет, за борбу, за друштво, него их васпнтавамо за кућу. Па кад Ј*е онда околности баце у светски