Delo

ПРВН КОРАЦИ 107 лице, коме се Черник подсмева. — „Ви... стихове! ?“ нехотице узвикнух, — толико ми то дође неверојетно. Јест, јест, ја... стихове!“ — понови он, весело смејући се. — „Двадесет је и пет година како нисам понавл>ао грехе ране младости , кад сам дељао стихове у време, „лаких запаљења“, а сада ето. . видите!“ И Черннк врло комично размахну рукама. — „Занимљиво би било —велимја—прочи гати их ?“ — „Занимљиво ? — пита. — Онда, молим Вас, овог часа. Понео сам, чини ми се, са собом плод моје несанпце!“ II Черник извади из цепа табачић поштанске хартије и узвикну: „Зар то није дивно чудо ? Професор Черник, у својој четрдесетпетој години, са седом брадом ц најсолиднијом репутацпјом, узео улогу трубадурову, са стиховима у рукама ?... Врло занимљиво, колега ? Е, дакле, чујте и... смејте се, колико Вам је срцу драго. Нећете ме увредити, јер се п сам себи смејем!“ — додаде г1ерник са својом заражљивом искреношћу. II он прочига доста лепу, по мом нахофењу, песмицу, па ми затим сам понуди да је узмем као „примерак јаке суманитости.“ Овде је писац дужан напоменути да се млада докторка, — иначе љубитељка истине, — причајући епизоду о стиховнма наново огреншла о истину, пропустивши ову ситнпцу: кад је поштованн доктор прочитао свој спев , Вера је Александровна, прилично узбуфена , са зарумењеним образима и поносито засветлелим очпма, псказала Чернику велико задовољство, учињено јој спевом, и сама замолила да јој да „ову драгу песмицу“ за спомен „и ако је она другој намењена“т — додала је докторка с врло одушевљенпм изгледом наивне недосетљивостп. И Черник је, весело осмехнувпти се на последње речп, с очевидним задовољством нспунио молбу свога колеге. — Покажп нам, Веро, стихове Черннкове! То је интересно... Ето, никад не бих ни помислпла да Андрија Ивановић може правпти стпхове! — узвикиу Коврова. —- Показаћу вам, само се вп, драге моје. немојте изрећи случајно о том пред Черником. . А уосталом,-њему је све једно, судећп по том, што је он сам затпм препоручио „посаветовати се“ с вама двема поводом његове „декларације“ и уз то напоменуо да је њему „потпуно све једно“ ако о његовој „бо-