Delo

ПРВИ КОРАЦН 100 обманутп. Женском је увек пријатно, кад га воле, па чак и кад оно само себе не би волело .. И свнма тим његовим подсмесима, пошалицама и осмејцима немој много веровати. Тако исто ни његову тражењу „занимлшвих субјеката!* То је само ори^инална кокетност себељубног и паметног мушкарца, бо јазан да се не покаже смешан у женским очима, што је „еалудео“ у четрдесет петој години. С тога се он први и смеје сам себи... То је, евакојако, згодно у случају неуспеха. „Ја, сам, знате, проучавао!“ Ала су лукава та господа мушкарци! Пр о-у-ча-ва-о! Ето, он је тебе проучавао, као занпмљив субјекат, и у време проучавања и заљубио се као деран, тај главом седобради скептик и љубитељ само своје науке и својега момачког кабинета... ха-ха-ха! Сада му је, дабоме, и кабинет омрзнуо, и наука му вшпе није наука... Ја сам вам вазда проповедала, друге моје, да се љубав не шали ни с малим ни са старим... Она бахне... и сам ваш Мерник, који је до сада „лукаво мудричио,“ на једанпут проговори у стиховима! — с победничким изгледом изусти Коврова, испрекидано и са заносом избацујућн реченице јадну задругом.— Дабогме, сада: „И, болесно осетљив за утиске, говора Вашега ја чујем гласе, не знајући за сан!“ Ни бром не помаже! Тако је, тако! продуживаше Надежда Васиљевна с осећањем неке злурадостн према професору. — А префе шта је мислио ? Про-уча-вао! .. Бојао се, видите да ограничава своју слободу и задовољавао се, као и многи, кратким пролазним везама! ? Причај дакле, Веро, шта ти је још говорио ? Како је увијао репом лукави лисац ? Како ти је понудио руку исрце? И теби се, наравно, може честитати ? Та говори, говори! — Па ти јој не даш да говори! — уплете се Рима Михајловна. — Е, ћутаћу, ћутаћу- Ми Вас слушамо, будућа Егаи Рго1е88огт! — А ти већ и сватове предвифаш! А можда тога Финала неће ни бити. Ја се још нисам одлучила! — лукаво напомену докторка. И Вера Александровна настави прпчање о том, шта је било после читања стихова, како јој је Нерник рекао да се, после дугог размишљања, најпосле одлучио да објасни тој