Delo

ПРВИ КОРАЦИ 113 — Он се осмехну и најозбиљнијим начином напомену да ..заљубити се у њега, наравно, не би ни било могућно“ и додаде: „Промислите се, промислите се, колега, посаветујте се с другама. Ја, занста нећу битп страшан муж, иакојеједна госпоЈјица некако н уверавала да је боље обесити се о жалосну врбу него удати се за мене. Али пошто ја њој нпсам нп мислио чинити предлог она се ннје ни обесила. Верујте, колега, да Вас нећу изненађиватн сценама... Можда ћетеседомислити — славно бнсмо ноживели. Петос бнсмо пошлн куд на страну, н Вн Шаркоа да чујете... свет да видите. Не хтеднете ли са мном путовати — отићи ћете самп — Ваша царска воља!“ Он дохвати шешпр и, јако стежућн ми руку, захвали што га нисам с места одбила. II подсмешљиво му лице весело се осмехивало, а он сам чисто се подмладио. „Сад је време и за болеснике. Већ сам одоцнно због историје своје болести!а — прозбори Черник и изиђе, оставивши ме у некој маглуштини. Вера Александровна погледа у прнјатељице и упита: — Е, пгга Ви на то велите ? — Паметан је тај Черник. Вешто ти је учинио предлогЕ — рече Коврова. — Ја се не бпх премишљала ни тренутка, кад би ми се он допадао. Чернпк је честит човек! — ироромони Рима Михајловна — А ја се премишљам. Та ја нисам заљубљена ! — Па тн ниси ни у стању да се у кога заљубишд. мила моја! — узвикну Коврова. — Ти мудрујеш и сувнше, а и велика си обешеннца. Черник је за те муж као поручен! И заиста ћеш бити срећна с њим. ()н ће успети да га заволпш. Та он тн се допада, није ли нстина ? — Допада ми се, али то није љубав — Доћп ће и она, драга моја. Ти њега поштујеш, он тебе волп —- шта ту више мудровати ? Занимаћеш се својом науком, не бринући се о сутрашњици , као сада. Постаћеш мати, настаће нов циљ живота. Или хоћеш да останеш уседелица? Ах, Веро, нпје сладак тај усамљенички живот! Узнмај што живот пружа. Време пролази. Дело XIV 8