Delo

Д Е Л. 0 120 других, који не би изгледали овако повољни по нас. Могла би се доиста навести маса примера где изгледа, да велике личности, и ако нису све срушиле и све ново подигле, ипак су оне оно нешто срушиле и оно нешто подигле, да њиховој иницијативи и моћи припада заслуга за прогрес или реакцију и у опште за развој историског живота. Ми велимо да аизгледа” јер ахо их ближе проучимо, њихове узроке и последице, уверићемо се да није тако. Из масе таквих примера да узмемо као нробу неколике, епохалне догађаје, а који су доиста везани за имена великих људи. Тако би на пр. изгледало на први мах да је прелазак римске републике у монархију дело двеју великих личности — Јулија Цезара и Августа. Они су узурпирали и отмичарски приграбили власт римске републике најире помоћу тријумвирата, а после потисли своје ортаке н остали сами. Изгледало би да овде не може бити сумње да злочин и заслуга, што је република прешла у монархију није њихово дело. Па ипак није тако. Прелазак римске републике у монархију природан је резултат дотадањег историског живота. Обладавши готово целим тадањим светом нестало је чистоте моралне и строгости обичаја; богаство се нагомилало, а моћ политичка колосално нарасла. Поред патрициског и бирократског племства развила се још и новчана аристократија. Републикански режим био је скроз аристократски, а међу тим је ниже сло. јеве беда и сиромаштина обузела, пролетаријат је узео маха и дизао главу. Такве су прилике биле кад је букнуо први грађански рат између Марије и Суле, између аристократије и иролетаријата. После ових страшних и крвавих грађанских ратова (првог, другог, трећег), после проскрипција и конФискација имања, опште несигурности личне и имовне и политичке анархије, сваки је жудео за једним јаким ауторитетом, који ће вратити сигурност и завести ред. Аристократија га је желела у иојачаној власти републиканској, аристократској, а маса је већ познавала тај режим и није имала ништа протнву узурпатора, и новога система политичкога, који је могао бити бољи по њу а не гори. Сем тога обим и пространство државе захтевали су да централна власт буде моћнија и јача, те је монархиски облик био подесан за то. Бар је широка маса ннжих слојева дочекала промену облика државног не само без гунђања но и