Delo

ЛНЧНОСТ У ПСТОРНЈН 121 с вољом. Марко Антоније могао је лако распалити такву масу својим говором и крвавим плаштом Цезаревим, а Брут и Касије нису могли наКи одзива код ње. Да ли су онда и Ј. Це -зар и Август радили противу воље масе и имали ]е нротиву себе? Свакако да не. Империја се баш наслањала на масу. Од римских тирана трпела је највише аристократнја, као републикански елеменат, и имућнији грађани, а маса најмање. Каракала је дао право римског грађанства свима слободним а читаоцима неће бити непознато с колико се упорности и нскњучивости носила римска аристократија с латинским племеном баш због исте ствари. Карактеристично је да се у Јустинијановој збирци закона — од којих су многи од ранијих римских имиератора — налазе се исти резони о природном праву њудском и једнакоети, као да су из доба Француске револуције, која је прокламовала човечанска права.') Исто тако није ни други један епохалан догађај — реФормација само дело великих л>уди. Колико је жртава пало за исту идеју нре Лутера ! Сетимо се од великих људи — Арнолда из Брешчије, ВиклиФа, Савонароле, Хуса. Идеја о потреби реФорме била је прокрчила себи пута кад се Лутер јавио. Духови су билн спремни за реФорму, те је Лутеру пут био у велико уравнат. Сем тога било је и других историских прилика које су помогле успеху реФорме. Не треба заборавити да је ренесанс по хронологији ранији од реФормације. Велики проналасци и умни напредак друштва европског, пошто се оно упознало с умним производима класичких народа, спремили су земљиште за реФормацнју. Црква католичка, која још поодавна беше застранила, сада је својим лаксивним животом била потпуно зрела за реФорму. А и у интересу вишега племства било је да помаже реФормацију. Секуларизацијом црквених добара манастирска н црквена имања и читави крајеви, који су били под влашћу владика и митрополита дењени су између вишег племства, да је оно помажући реФорму постајало и богатије територијом и било полптички моћније. Огуда тај Факат да је немачко племсто било већином уз реФормацију. Зар је тешко било онда Лутеру успети и извести реФормацију, оно, што његови прегходници нису / *) С. Капке, ЛУеИ^езсћкМе. УЈегГег ТћеП 2. Вапсћ