Delo

ЛНЧНОСТ У НСТОРИЈИ 127 какву политичку акцију; л>удп би с Фаталном равнодушношћу гледали, шта се с њима збива, имајући дубока уверења, да све то мора тако бити. Свако лично учешће и мешање били би не само безуспешнн већ и грех противу закона природних , који владају друштвом. Свака помисао на протест и незадовољство са стањем, у коме се живи, свака борба политичка и економна за идеале била и неуспешна и узалудна. Такво сватање апсо. лутне историске нужности. која не даје ни мало места личној акцитји, било би што и Фаталисам. Ресигнација би тада у животу јавном било још најпаметније осећање, место воље за борбом, животом. Међу тим тако бедно не стоји човечанска судбина. У животу је са свим друкче. Ми видимо да су личности то, које крећу устајали живот; које дају импулса, које руше, које стварају. Ми видимо да се људи појединци, странке, сталежи, народи, друштва, боре за своје идеале, подлежу, падају. дижу се, побеђују. Али нигде трага да је осећање ресигнације које доминира ириродом људском, ма да тренутно и оно преовлада над осталима. Фатализма нема дакле у историском животу, а нема ни оне анархије, која би била могућна, да су велике личности свемоћне. Па чега има онда, у чему је улога личности, и колика је свемоћ масе ? Ми дакле не мислимо ни да је маса, као носилац исторпског процеса, свемоћна, нити да историска уужност има онако ригорозан карактер, какав имају егзактни закони природних наука. А исто тако не верујемо ни да је личност свемоћна. Истина ће бити у средини ових супротних уверења. Поред тога што је маса носилац историског процеса, ипак има места и за личну акцију, и за делање великих личности. Прво ћемо да видимо значај масе као носиоца историског процеса, па онда како је поред ње могућна и акција великих личности. Носилац историског процеса је маса, а она је агрегат лпчности, људи. Историски процес захвата широку масу дру. штвену. Никакав се велики историски прекрет у животу историском не може извршити а да судбина масе остане не дирнута. На против сви прекрети тицали су се не само масе, њеног развића и њених потреба, но су једино с њеним учешћем, њеном вољом и изведени. Немогућно је да се незнатна