Delo

личност у историји 129 Народи примају све од великих л>уди. Други је један мислилац у области социолошкој, Француз, Тагс1е, своди такође суштину прогреса на покретаче његове, велике л>удв и оруђе му, сугестију, коју он само другчије крсти имитација. Јер и имитација иије ништа друго до сугестија. Имитујемо само ономе, који нас је сугерирао ма чиме.1) Тешко је узети ову аналогију из индивидуалнога живота па јој дати онако пуну вредност, и у питању историског процеса у судбини масе. Доиста има нечега што чини да оваква тврђења постају вероватна, да се сугестија може да узме као објашњење историског процеса. На први мах на то наводи Факат, да се доиста само појединци виде као Фактори у историском процесу, да маса не излази као једноставна целина, индивидуа, па да она очигледно сама себи решава судбу. На против, велики су људи то, који се видно истичу и који говоре и раде у име масе. Али и ако је тако, питање је, ко је чији пуномоћник и извршилац, који је од пресудног а који од споредног утицаја. Модус, којим се врши историски процес има. нечега сличног — али не заједничког — са сугестијом. Путем прогреса не маршира сва маса једног друштва у једноме Фронту, једноставно, једним кораком и једнаком брзином, — нико да не истрчи напред и нико да не изостане. Нити пак маршира у општем хаосу, да се не зна ко куда иде, ни ко иде напред, ко изостаје, ко за ким иде. Не, увек је незнатна мањина која се напред истакне. Та незнатна мањина брзо се претвори у огромну већину, ако је доиста потреба времена и друштва, идеја видиља, коју је она истакла. Велики људи, долазе у ту мањину, која предњачи на путу прогрвса. Из нових потреба времена и незадовељства са старим стањем рађају се нове идеје. Велике личности највише и осећају то незадовољство и оправданост нових потреба. Оне у жудњи за акцијом, на коју их гони њихова генијална природа и експанзивност интелектуалне енергије, често иду и даље но што би према потребама времена могло се ићи Често пута неза довољство није ни сазрело и нове потребе су тек у клици„ ’) ТагЈе Вез 1о18 <1е Г ћпШШоп. Двдо XIV 9