Delo

138 Д Е .1 0 Власотинчанин са грозом помнње време турскога господства. Он Турке н сад мрзн оном пстом жестнном, којом пх мржаше онда, кад под њнма беше, ма да у Власотпнду никад ниеу седелн Турцн као грађани, ма да тамо ниједне џампје не беше, са које бп оџа позивао верне на молнтву, а Србе у раздражење доводио. До ослобођења у Власотинцу је становао свега један царинар, један пнсар, један буљубаша са седам пандура. Али су Власотпнчани чудноват сој. Њих су тиштале патње српске, и томе своме осећању умели су одушке давати. Сваки се скоро Власотннчанин ионосн, што је потомак предака, који су крвљу својом тражили права себи и своме народу, или који су на тешким мукама проводили чемерне дане у тамнпцама, далеких азиских покрајнна турске царевпне, или којн су тамо и своје костн оставили. Намера мп је, да проговорпм реч две о необичнпм прнмерима њиховнх тежња за време док под Турцнма беху. Ови су прнмери вредни пажње и ја их иснисујем колико о њима разабрах. Власотннчанин с поносом говори о устанцима својнм за време Турака. 0 тима устаницима које онп пљачкама називају говорпће вам сваки од њих: и дете, и младнћ, и старац: неко заносно и песничкн, неко просто п испрекидано, без везе н реда, мешајући н оно , што је туђа гворевнна; али сваки са поносом и одушевљењем. Краткоћа времена не допушташе ми, да ова иричања о мученичким нараштајима овога места, и о њиховим честнтим напорпма и мукама што забележим, али сам замолио г. Косту Стојановића председника општине и народног посланпка, који мп приповедаше о догађајима под Турцима и о уделу Власотинчаиа у њима, да ми то прибележн. Он је то учинио с оном нстомТотовошћу, са каквом се машаху оружја његови преци и суграђани, да даду маха своме незадовољству онда, кад се надаху да ће тиме себи створити боље дане. Нека му је пскрена хвала, што ми даде могућностн, да учиним овај помен. Први власотпначкн устанак бпо је око Ђурђева дана 1809. године. Тада је дошао у Власотннце Илија Стреља нз Градишта више Власотинца1), Станоје Кала и Сава Дедобарац из Дедине Баре. Они позову Власотиичане на оружје противу Турака, рекавшп им, да је српска вој1) Стреља је раније био од Турака утекао у СрЗију, војевао противу њих и изишао на глас, и већ се прочуо као „лесковачки војвода“. — Кад се српска војска 1809. год. примакла Нншу, Стреља пређе Нишаву и Заплање и дође у Власотинце. Уз њега пристану и околна села, и тако се овде ночне устанак (М. Ђ. Милићевић. ,,Краљевива Србија% стр. 116.). — У „Поменику знаменитих људи у српског народа новога времена11 од М. Ђ- МилићевиКа страна 609-— 702, има биограФија Илије Стреље, где се казује и како је Стреља дошао да побуни Власотинце и затвори Просечницу.