Delo

БЕЛЕШКА 0 ВДАС0Т1ШЦУ 139 ска заузеда Нпш, и да ће скоро допрети и до Вдасотинца. На такав позив устану дистом Вдасотинчанн, и дате се оружја, ге их се нреко 400 са Савом Дедобарцем крене у Грдедички Дервен — Нросечницу. Кад тамо стигну сместе се у Дедобарском Хану, да ту Турке дочекају и продаз им спрече. Баш у то време ношли су биди неки десковачки Турцп се Фамили јама у Врање. Срби их дочекају и све их потуку. Међу тпм изпенада удари из Врања турска војска са топовнма н другим оружјем. У Дервену се отпочне жестока борба Турци топовнма разруше зидине хана у коме је бида муниција, која се западп, и које од тога, које од непријатељског оружја пропадну скоро сви устаници. Ту је нао и Сава Дедобарац и многи оддични људи из Вдасотпнца. Кад је за ово чуо Идија Стреља, који се бавио у Власотинцу око даљега подизања народа, сам самцпт побегне.’) Одмах за овим нагрну Турци на Вдасотннце, и шго год су могдн ухватити потуку и поробе, а варош опљачкају, н за тим спаде. Што је од народа могдо побећи побегне у збегове у планнне, ади н тамо ведики део од глади испропада. Посде кратког времена паша нађе четворицу Вдасотинчана и нареди им да оду у пдаиине, и да закажу народу, да га је цар помидовао и опростио му. Народ посдуша п врати се на згариште свога домишта, где начнни колибе у којнма је дуго становао док ннје мадо к себлдошао. Други устанак Власотннчана био је, по бедешкама г. Косте Стојаиовића 10. априда 1839. године. 11) М. Ђ. МилиКевић у „Краљевини Србији“, етрана 116., а са неколико речи опширније у „Номенику анаменитих л>уди“ страна 700- и 701., овако казује о Стрељи после гсораза на Дервену; „Чувши за ту несреКу, Стреља само викне: г— Хаткињу ! „Власотинчани га онколе, и навале на њега питашима и прекорима: „— Ша би? Како би? Шта учини од нас, од Бога да нађеш ? Гурну ни угарак у куКе, па сад бежиш? >Стреља пуши, Кути, ни у кога не гледа. Изведоше му бедевију. Он уста, прекрети се, баци јој се у седло, на одбивши облак густа дима, проговори : „— Власотинчани ! ја Просечнице не заптих, дружину изгубих, ваше куКе сагорех, и вас поробих. — Сад идем да све то платим главом. Али, Власотинчани ! Наш Ке траг остати: њега керови не могу олизати. По нашем трагу доКи Ке други, доКи Ке треКи, доКн Ке четврти... Добар је Бог... Што не могосмо мп — моКи Ке неки... Који Ке то бпти ? Када Ке доћи ? Ја не знам; алн да Ке доКи, тако знам као што вас гледам... >То изговорн, хаткињу ободе, и као муња одлете ка Каменицп, к српској војсци! Али камен да је нађе ! Место јуначке српске војске, која се снремата, да отме Ниш Стреља виде страхотну грађу за — Ћеле-Кулу !“