Delo

БЕЛЕШКА 0 ВЛАСОТИНЦУ 141 дцји номиљеш," — Стојан прими требник и на првоме лпсту запнше ово: Н а 1840. требн1кт> поклонал попб Симонђ С т о л н $ Дас к а л 8. Д и ж е с е с в е т ћ н: 1840. м - ц а а п р х л 1 л дент 5. Риста Даскаловић, у кога се нашао овај требник, казује да је у запису па оба места првобптно била записана година 1841. Снновац Стојана Даскала да овај требник неком попу на Власини, да се њиме служи, а овај из казивања неких људи сазна да је буна била 1840. године, па нрвобнтне године избрише и иоправн на 1841. Овај се поправак п распознаје. На овоме месту хоћу да изпесем још неке податке, којп се тпчу покрета српског народа у годинн 1841. кад је већ говор о томе дога ђају, и кад је власотиначкп устанак само део тога покрета народног. М. Ђ. Милпћевнћ у „Краљевини Србији (страна 36.—51.) забележио је податке, који се односе на рад српскога народа у старом нишком округу. не би ли се тај крај присаЈедипио ослобођеној Србији, којој 1834. год. би иовучепа граница тако, да Ниш са околином оста Турској. „Нишевљане, велн Милићевнћ, то силно заболе. „Много пута на разне начипе, молише они кнеза Мнлоша да их избавн нз турских руку. Кнез при свој доброј вољи својој нпје могао избавнти их.“ За овим Милићевић износи документе, који нлуструју тежњу народну од 1834.—1841. године и рад кнеза Милоша, док најзад „злочеста турска управа н народна силна жеља спојити се са Србијом“ не учинишс те године 1841. букну у нишкој околини права буна на Турке. „Устанике у Заплању предводио је неки Никола СрндаковиК1) из Горњег Душника; Нишаву је дпгао Милоје Јованови% из Каменице; Власотинце — Станко Анточови&) Боуаџија п Цека ВучковиИ из Власотинаца, а Несковчане — Коца Мумџија нз Лесковца, н Пои Ђорђе из По љаннце“ (Краљ. Србнја стр. 49.). У напоменп на истој страни побраја Милпћевић имена још неких људи из овога устанка, п међу овима н Стојана Чавдара пз Крчмира (треба Крчимира). 0 овоме Стојану Чавдару видн „Браство VI. стр. 294. до 306. где му је написана биограФија од Свет. М. Марића учитеља п где се између осталога вели: „Душа заплањскпх устаника били су Стојан Чавдар п Никола Срндаки (стр. 296.). 1 21) Овог Нцколу обично називају Срндак, а не СрндаковиК. Овако сам и сам слушао у Заплању, а види н „Браство“ VI стр. 296. 2) На стр. 117 „Крањевине Србије“ презива МилпћевиК овог Станка Атана. сковиК.