Delo

БЕЛЕШКА 0 ВЛАСОТИНЦУ 145 Кад је кнез Милош примио жалбу Власотинчана и впдео шта је у њој, пошље је пару у Стамбол, с молбом, да закрати Турцима наспље. Иошто цар прими жалбу пошље Садразама, коме даде неогранпчену власт, да ствар испита, и да неправде казнп и сузбије. Иим Садразам дође у Ниш, одмах позове оне људе, који су били на жалби потписани, да пред њим докажу зулуме и неправде. Потппсници памисле да и сад, кад је Садразам ту, приреде једпо дело које бп га још више уверило о неправдама, које се народу чпне, те удесе једно убиство. Нађу неколицину Срба и то: Јову Петровића, Нетра гБуркића, Петра Динкпћа, Милоша Шелића н Петра Лланинца, све из Власотинца и наговоре пх да убију неког Крсту из села Ломнпце, којиједотле шпиунирао Србе н издавао их Турцпма, подводио им српске девојне и т. д. па да се кривпца за ово убиство бацп на зулумћаре Турке. Петар Планинац и Петар Динкић нападну на Крсту и ножевима га исеку, а онн који су за ово убиство знали стану јадиковати, како им арампје Турци убише најбољег човека, како је то грех и т д. само да би Садразаму ствар шго горе представили. — Ну Садразам нареди строгу истрагу, убице буду похватане па на суду и кривицу признаду , и приређиваче целе стварн: Ђоку Стојилковића, попа Станоја и Ранђела Горуновића издаду, позвавши се и на сведока Хаци Стаменка Ванчића из Власотинца, коме је Садразам обећао, да ће га нуститп кућн и дати му награду, ако нраву истнну каже, те овај све призна. II тако Садразам сазна, да су она тројица коловође, да су платили људе да опн Крсту посеку, с наме ром, да Турке пред пашом окаљају и т. д. Кад је Хаџија све ово овако посведочио, онда му паша рекне : „Е спнко, над ти то све тако лепо умеш казивати, и ти си њихов друг, па ћеш и ти с њпма на вешала.“ II тако коловође: Ђока Стојилковић, поп Станоје и Ранђел Горуновпћ, заједно са Хаџи Стаменком Валчићем буду обешени 1. септембра 1860. године. Петар Планинац и Петар Динкпћ буду посечени Поред овнх буду осуђенн на смрт: Миљко Вндосављевић п Нетко Цуџа, ну буду од смртп помилованп и отеранп на робију. Јова Петровић побегне у Србију. Иетар Ђуркпћ и Милош Шелић отерани су у Анадол на по двадесег годпна робије. Поред ових осуђени су на робпју: Стојан Буђа, Мита Вујић, Цветко Куцула, Хаџи Анђелко, Хаџи Коца и три сељака из Орашја. — Стојан Буђа, Милош Шелпћ н она тројпца из Орашја тамо су и помрлп, а остали су се вратили кућама, али са велпком материјалном штетом. Тако је свршен и овај покушај Власотинчана, који је познат под нменом Садразамска ЈЈљачка или Садразамско Времс. Дело Х1У 10