Delo

163 ПОЗОРИШНП ПРЕГДЕД кренљена овим новим прнмерпма. Ма какво да је излагање садржине 'Ових нгара, оно ће, у резнмеу какво се обично пзноси, само иоказати градиво, које је употребљено. Главна тежпна и главна вредност њнхова .лежн у ономе што служи као украс посгављеној основи. У осталом овакве се шале не описују; њих треба гледатп. Оне се једва прате у замршају комичннх ситуација, а не остављају ништа за реФлексију, нити каквог дубљег трага у души и осећању. Оне су махом без студије карактера, без нриродности н логике догађаја, без здраве органске везе н чак без обичне паметн радпих лнца. Да бих доказао да је све тако, ја ћу покушати да изпесем садржину н. пр. скроз смешне и шаљиве пгре Томасенове илантаже. па ћете се од мах увернтн. Годпшон, парискп буржоа, човек запаљиве Фрапцуске крви и слаб према женској страни, грешно је с лепом женом винарског посредника Трикара, човека преданог трговачком послу п мало склоног за љубавна миловања, П таман су згодна она три месеца, док је Трпкар на путу по нослу, да се Годншон бацн љубавн у наруча. Он је своју милу задобио за се представљајући се као Џопсоп, чувенн амерпчки ловац звечарака. Али Годишон. овај чудновати Американац, има жену, коју, поред све своје слабостн, ипак воли, н пма. шго је још најгоре, и ташту, будну и јаку стражу. г-ђу Бомартен. Да би оправдао своје тромесечно осуство, он измншља да је наследио плантажу у Сен-Домннгу, због које и мора сваке године путовати у Америку. Но враг не спава, и прохте се госпођи пуницп да н она вндн америчко добро. Отуда их ми п вндимо у I. чину на лађп за Сен-Доминго. Ту видимо још и Ван Остенда, Белгијанца са ћерком Леоном п сиромашним рођаком Леополдом, који се воли са Леоном. Да би згодно било за заплет, ту је н Трпкар, преварени муж, који нрича своју бруку и тражи Џонсона да му се освети, јер је дознао за његово име пз потписа са једног дела подеране ФОтограФпје, којујеотео од своје жене. Годишон је у велнкој неприлици п да би се спасао он иравп све луђе п луђе сгшетке. Но нрави лом и покор тек настаје на самој плантажи. Пнтате ме вп: откуда плантаже, кад је он и нема ? Нема је он. до душе, али је нма његов пријатељ Томасен, и он је пнсао пријагељу, објаснио му у чему је ствар и замолио га да му уступи плантажу за пеколико дана, само док се спасе из неприлике. Све је лепо срачунато, али кад бп све и ишло тако глатко, не бп било шале ни смеја. С тога је Томасен, има већ шест месеци, иродао нлантажу страшном плантажеру Џонсону н сам отпутовао у Аустралију. Сви су стигли па плантажу: н Годишон и жена п пупица, и Остенде са својима, јер се Леона нреко писма верила са плантажером Џонсоном. Ту је, на послетку, н сам Трикар, ког је госпођа Бомартен позвала као госта на плантажу. Те госте затиче у свом дому сурови газда Џонсоп,