Delo

164 Д Е I 0 који је евојим пменом љубавник Трикарове жене п који сматра Годишона за Остенда, а његову жену за своју суђеницу. А Остендове пак представио је Годишон као своје снромашне рођаке, те им је газда већ припасао кецеље за рад: Ви видите да ће бити окршаја и ја остављам перо да га овде описујем. Остављам, јер је збиља немогуће тачно пропратнти све оно шаренпло заплета, сву бизарну масу комнчппх стицаја; све шеврдање Годншоново да би се спасао неприлика у које запада и због тога гомилање нових и нових пометња. Наравно, да је све то намештено, али збиља мајсторскн удешено, да платка не испада одмах очнгледном. На крају се мора све добро свршити. Излази да је Остенде љубавник Трикарове жене, н он обећава да ће се венчатн њом, јер се она већ развела, а Годишон пак јавља се светао и чист пред женом н пуницом. Моје је екснозе, као што сам већ обећао, врло слабо и оно је нмало једину претензнју да пзнесе градиво којим се послужио Ордоно и да у исто време да јачу контуру моме тврђењу. Г. МиљковиК приказује Годишона као одличан комичар. Ма да очигледно ствара н уносн своје у игру, ипак нигде нема претераности ни пајацлука. Њему личн она равнодушност израза, слобода којом вешто влада и веран израз лица, као саставни елементи здраве логике. Иретераности и кловнерај промашају циљ н нека има на уму г. СтоучевиА, да је то шкодило г. ДинуловиКу. Г. Л. РајковиЛ (Трикар), још нов и млад глумац, има очнгледно дара за шаљиве улоге. Он напредује угледањем па г. МиљковиКа и чеето га врло вешто копира. Сетите се само како је он заменио г. Миљковића у улози генерала у Богатом Мајдану. Алн често он има н свог елемента, он почиње да ствара. Из последњег његовог играња указујем на примамљпве н веште приказе Трнкара (Томасенова Плантажа) п Де Пливпја (Паризлије у Паланцн). Сем ових шаљивих игара ириказан је н превод Ечегарајеве драме У балчаку мача. Иознато име шиапског драматичара п чист укус п лено разумевање преводиоца г. Давича требало би да јамче за вредност овој драми. Али је она оманула п далеко изостаје иза познате драме Северо Толери, с којом по теми има много сличности н с којом се могу учинити поређења. Ја сам већ казао свој суд о Северу Торелу, те већ тим самнм. ирелазим преко ове слабије стварн. Највеће бн ми задовољсгво било кад бпх могао да, на крају, иохвалим једну сриску драму од новог драматичара нашег, приказану у току овог времена. Али та је драма већ иостала ствар позоришне архиве н пме њено н њенога писца можете наћп у позоришној библиограФији. јзор. [1.