Delo

Бисерка, приповетка из сеоскога живота, написао Мих. (Јретеновип. Београд. Издање књижарнице Велимира Валожића. — 8°. с. 99. Цена 1 дннар -ЈКада би код нас био обичај, као што се ради у некнм земљама: да се поред имена пишчева стави и његов већи иређашњи рад, —онда би уз пме овога ириповедача стајало: писац ^Радетика Маре'. То би подсетило свакога да је пнсац ове приповетке исти онај Сретеновић којн се први пут јавио с оном велпком нричом нз мачванскога живота. Акоје нрочитао то прво дело М. Сретеновића, биће радознао видети какав му је овај други рад. Ако се ка овој прнчи опазп да се писац чувао пређашњих ногрешака, онда ће то бпти знак да се он поправља и јемство да од њега може иостати прави књижевник; буде ли му ова мања прича обрађена онако исто брзо и непажљиво као п она прва велпка, читалац ће знати нанзвесно да Сретеновић ради само за књижару Валожпћеву, да он пише да би нешто издао, л не мислећи да ради на књнжевности. Да видимо како је радио Мнх. Сретеновић. На првим странама ове приче опажа се већ да њен писац не пазп, ни мало на интернункцнју. То изазпва неповерење у читаоцу. Јер када се у неком књижевиом послу пађе слаба интерпункција, одмах се мора изгубити вера и у доброту онога што је наппсано. Како ће тај иисац известн заплет своје приповетке, основан на поступцнма разних лица, како ће он ноједине делове обрадити хармонично и нацртати верно људе и прилике — када он није пажљив ни према свом причању, кад његова рђава интерпункција смета чптању ? Иогрешна и непотпуна интерпупкција показује непажњу п неписменост, а ни једно ни друго не сме се допустптн у књпжевним радовнма. — После ове изјаве неповерења у цео нишчев оад, да приступимо самој причи. Ако се читалац мало задржн на имену приповетке Бисерке п на