Delo

ПИСМА ИЗ НИША 193 ©ладаше грдна запара. Та да не беше крај Хајрије девојака е махалицама, издахнула би — не би дочекала ђердек... СиноК је био ђердек; но о њему ћу ти , севђули, писати. ако Алах хоће, су гра саба’иле; а сад: Алла’-еманет-ол! 20. маја 18** у Нишу. Твоја Ј. ПИСМО XIV 10. Ђердек (ложница) Све видех, па и ђердек. Поведох и своју пријатељицу, али ■наФиле, не хтедоше је пустити у ону шарену одају, у ђердек и ако сам молила за њу као за себе. Стара ми беговица збораше : За хатар твој учинила би све друго , само овој не би не могу, не смем. Онуј ноћ смејао се, па , безбели , и с'г ће. Мој Али аџамија је, па се млого срамује; има срам и од нас а некмо ли од јабанџи (туђина); па јоште к’д би чуја дека се неки смбје — мани се, свет би Фатија. Ама, знајеш, госпоја, и ти си не можеш да стојиш у ђердек, зира к’д би те видеја, бирден (од једном) би излегнуја, побегнуја би — млого се срамује. А, после, знаш, госпоја, у ђердек не може је бидне хич никој. салте они и ашчика.Моја ђелин-ханума нака стане с’с тебе при пенџер у другу одају, ама , џан м , не си дизајте перде млого — да ве не опази Алп. — Пођох са Бећир-беговом снахом, држећи да у тој одаји нема никога; а кад тамо, изненадих се: уз прозор се шћућурило неколико турских жена, крај њих стоје две девојке и подижу иерде. Без ових последњих, како видиш, није се могао проћи ни ђердек! Та без њих нигде није; пред њима, све говори; од њих се ништа не крије. Ни од деце ништа није сакли. У нас, по паланкама, не знам како је у Београду, није обичај да девојке иду породиљи; у мусломана иду сви џумле. Жене, девојке, деца, измечике — све је ту, нарочито треће и шесто вече, кад се гради к’на.геџеси (буле веле: овој си је како ваш