Delo

194 Д Е Л 0 бал), пуно их ]е. Ту су, као што рекох, жене, девојке, деца, измећарке, па ту је и беба и породиља; око ове је намештено — мани се; и она је лепо обучена и накићена а на челу јој је ладен баш колико пет пара, да је не „уроче.” Било јој пријатно или не, мора слушати свирку и сав џумбуш до зоре. И без измечика ништа не пролази. Шта ћеш кад их хануме радо имају и седе по ваздан и сву ноћ берабер са њима (истина хануме горе, на миндерима и шиљтетима т а измећарке ћенарда (у крају), на ћилиму а по каткад и на не застрвену поду.) Заједно пуше, разговарају се; измећарке по штогод причају, доносе новости, итд. Па ипак, поред свега овога, што ми је веома за чудо, оне ни за часак један не заборављају да су ханумама потчињене; а кад изусте реч ,хануми — изусте је с највећим страхопоштовањем ! Често пута, кад се која бивша турска измећарка, Циганка погађа да ступи у службу код које госпође, па је ова пита умели радити по кући како треба, одговориће, и то чисто охоло, подигнувши главу у вис: — Како јо-о-ок ! Ја сам си служија у хан’ме. та не можем ли у тебе, молим вас ? ! Она што је имала «у хан^ме” десет гроша ајл к (месечно) и један кат рубе за бајрам или Хедрлес (Ђурђев дан), од нас тражи на месец банку, па и алтмиш грош (шесет гроша); јер, вели, башка је куд& су само паре, башка си је па куд^ је и руба. Тек што ми стадосмо и иодигосмо перде, али само малко, колико да се намести око, уђе у ђердек Али-бег: узе у хамамлуку абдест, убриса се, пређе једанпут преко собе, па тад, заиска од ашчике леген и ибрик. — Шта ће му сад вода ? питах мајку мале Алисе-хануме. — С’г ће видиш, одговори ми она. Ашчика узе из хамамлука леген и ибрик и принесе га Али-бегу. — Ђел, Хајрие-ханум, изусти он веома нежно. Изненадих се кад видех Хајрију; нисам знала да је у одаји; седела јЗ иза оне високе постеље. Приђе Али-бегу, он узе спирати тел са лица њена. Започе ово. али не доврши : уми сенева сама. Ашчика спусти ибрик, па брзо узе с чивилука убрус