Delo

ППСМА ИЗ НИША 195 и пребаци га ггреко мокрих рука прво Али-бегу, па Хајрији. Кад се Хајрија убриса ашчика узвикну : — Шућур! Био је тел чист— није јој лице нагрђено. Гле !... Погледај, кузум, Али бег! Је ли лепа? — Машалла’! узвикну он задовољно и омилова је руком. Ове овамо где сам ја, нарочито девојке, узеше се смејати, и потрчавши, да би што пре побегле, повукоше перде: конац се прекиде — перде паде. — Би ми врло непријагно, те похитах куту брзо, да ме не би видели младенци. И хануме дођоше у неприлику. За један час све су лежале на поду. Мало, па врата на ђердеку луп нуше — изиђе Али-бег. — Видео нас је, побегао је, рекох ја. — Јок, рече Алисина мајка. Неје имаја к’д да не (нас) види... Отиде си у џамију да клана јаци. Аман ! Шућур ! шапутаху буле, а ниједна не хте устати док Алисина мајка не намести перде. У џамији је било људи. После свршене молитве допратише Али-бега божанственим песмама до саме куће. Овде старије пољуби у руку, они га благословише — с младима се изгрли па пође у двориште; његови несташни другови удараху га у леђа, да би, ђоја (тобоже), што пре стигао невести. Гости пише шербета, благосиљаше и разиђоше се: неки одоше у ка’аву, а неки у селамлук') Бећир-бегу; ђувегија прође кроз редове запаљених свећа, што опточаваху стазу од порте до степеница: да би му у брачном животу било увек и у свему светлости и видела. При уласку у двориште стајаше тас пуне воде; ашчика му рече да га гурне ногом и проспе — послуша је: ако је било чини, растуриле су се. Уђе у ђерде-к и, готово одмах, узе клањати на једном кра)у невестина дувка. Други крај беше невести на глави преко лица, она стајаше смерно са скрштеним рукама за све време његова клањања. Нас неколико опет бесмо у оном одаџику (собици) крај прозора. Перде хич не мироваше. Све смо биле ирилично радознале, али оне две девојке... Није много требало па с једном 11) Одаја где мушкм примају госте.