Delo

198 Д Е Л 0 А она не одговори; низ снежно-беле образе ваљају се крунне сузе. Нису ли ове сузе одговориле мајци на питање? Јесу ; али шта су одговориле ? Та сузе нису само исказ туге и бола, него и среће и радости. А да ли је срећна Хајрија?... Пољуби се са сестром; изгрли се с другарицама; ижл>уби сестрину децу и лепо девојче Севдију плачући. Кад пођоше к’з-алки степеницама, попрскаше их ђул-суом, покадише их амбром мирисном, па их уведоше у шарену одају. Чим поседаше, зареди Хајрија са заовама и јетрвом од једне до друге: некој додирнуше руку уснама и челом, а пред неком правише јерден-темена. Са зидова и тавана ове одаје ништа није скинуто. Остаће овако још до сутра или прексутра, па ће се поскидати и оставити , а чеизом ће даривати Хајрија бега свекра и девере, Хануму свекрву и заове; род је Али-бегов многобројан, отићи ће јој преко тридесет бошчалука. Којим ће бошчалуком кога даривати зна она, научила је мајка њена. Дариваће, веле каде, све редом лепо, како се пристоји хануми из добре куће, како доликује кћери богате мајке. Јуче се Хајрији хич није водио «чеси: час је стајала с Несимом у дно собе, а час нас је, берабер са заовама, послуживала. Емма што се тиче чести —зарар јок (нема штете), барем је била слободна, говорила је с Несимом, па, по каткад, и осмехнула се нарочито онда кад јој Несиме прислонн усне на ухо. .. На њој беше она љубичаста кадиФели-чанта. Низ плећа јој се спустила шивета, искићена рубијама, ситна, чинило ми се да им броја нема. А са стране прикачене су за косу и пале преко ушију, до пола образа читаве гужве бисера. Е ово, вала, кузум, хич убаво није; иодсети ме на трвеље сељанака око Алексинца и мога Крушевца. Ово дана не беше на свадби буле коју ја не познајем; јуче видех пет непознатих. Прво дође једна млада, доведе је Шехназе-ханума, сестричина Френчевић-бегова, посади је баш до мене и рече: