Delo

ПИСМА ПЗ НИША 190 — И ја ћу мало при вас да поседим. Ви се разговарајте, ја ћу да ћутим и слушам како си убаво зборите српски. — Зар ханума говори српски ? — Хаде види: питај га ништо. — Одакле си, ханум ? — Из Босне. — Из Босне ! узвикнух весело и обрнух се Шех назехануми : — Где нађе хануму ? — При мене је Он си је моје мусаФир (гост). И негово је муж аскер; у Истамбол је. И хан ма ће с’г у Истамбол иде при мужа. Дуго сам се разговарала с Босанком. Причала ми о себиг својима и Босни. Шехназе-ханума нас је слушала, а после рече: — И Бога ти и вера ти, госпоја, нраво ми кажи: милујеш ли овој хан’му ? — Много. — Ашколсун! узвикну стара. — И ја тебе, прозбори ми Босанка. — Знајем ја овој и без ваши речови: познаја сам хан’му од очи (по очима) а тебе, госпоја. од л>ице (по лицу) зира кроз ђозл’к (наочари) очи ти не видим... Ама, безбели, ће да се милујете. Ако ви неје једно дин — језик ви је једно... сестре сте, к’ерке сте на једно милет (народ): овој знаје и Алла7 и битеви алем (цели свет) — Валла’ ! Билла’ ! Талла’ !... — Тако је, добра и права ханумо ! рекох задовољно и узех старичину смежурану руку, подигох је и пригиснух на њу зажарен образ свој, па се окренух кћери поносите Босне, и,тако ми имена нашега, имена српскога, роде, са њена сам лица прочитала радост, у њену сам оку видела сузу. * У другој одаји соФре су спремљене одавно, а хануме не устају. Час-по излазе Бећир-бегове кћери на доксат н погледају орта-капији — некога очекуЈу. Овде је и Солунка и Зехра и Цариграђанка и све... ама јок све, нема луде Фатимв, од кјучук-к’на-гецеси не видех је никако.