Delo

ПИСМА ИЗ НШДА 201 Држала сам да ће бити на ручку. Али не, остала је врло мало. Није хтела скинуги Фереџе, па ни јашмака (само га још при уласку с уста смаче); не погледа у очи ниједне ; не иослужи се ни чим; проговори са Бећир-беговицом и Шехназеханумом неколико, па устаде. Остале је претекоше, направише јерден-темена брже но мало час. — Баш ми је за чудо, ханум , шго јој ниједна не приђе руци. Оволике девојке... — Хм, рука. Зар па мислиш да ће се даде да гу некој пипне ? — IIа девојке. — Ни негово евлад (чедо) не може, не теки јабанџиске девојке. Сваки вечер к’д иска да легне, казују, преобучб си на девојче све, опере му ноге, обује му чорапе дори до колепа. Спије си, завали, с’с мајку у једно душбк, па да гу не пипне с’с босе ноге, да гу не Фрљи на душу гре’. Не ли си запазија какб прибира Фереџу? .. Неће гу унесе у своју собу за Бога — с’с њума је седела на миндер куд грешни седу. Море, мани се, негово га чудо у бели свет нема — Зашто се бар кавом не послужи ? — Јо-о-ок, неће Ш (ни) пије тутун, нб кахве... Не пије при другога, а у негово кућу кој зна, белки... Све има стра’, кји при другога неје чисто. — Па то је неки особењак. — Е, ето, видиш ! Сви викају кјп знајем добро српски, а ја ти тај реч не разумам... Чим Хајредин-Хасан-бегове мајке нестаде, уђе Ата са сестром својом. Прилупаше у дахира и викнуше: „Инџц мп с’н? јакут мн с’н? „Ак ђердан да бнр бен мп с’н?“ (Бнсер лн сн? рубип ли сп? На белом подвољку младеж ли сп ?) — А, ха: „Не инџиим, не јакутим, ,Не ђердан да бир бепим: .Р^мен дујња де бир беним.“ (Ннт’ сам бисер, нит сам рубин,