Delo

Д Е Л 0 212 И он зажмури да би створио што јасннју слику ирошлости.... Заиста, било је ту грозннх мука. Све му излажаше нред нчи, све што је некад чинио. Било је то још у раној младости. Беше ђаче у гимназији кад се међу омладином , као вихором донесен, заче покрет лнтерарни. Њега то затече неспремна; једва да је шго више прочитао сем уџбеника и неколико Видаковићевих романа, које је обожавао. Међутим други су и читали и знали. Они превођаху овог и оног писца а писаху и сами песмице, причице и путописе. И он поче читати, али то не беше лака ствар. Узалуд је бдио по читаве ноћи над књигом, њега то не могаше начинити писцем. Писао је, брисаоцепао хартију — ништа. Што данас напише сутра поцепа, јер му се није допадало. Кад се већ јави, хтео би да његов рад буде нешто најбоље, да сви занеме, да одскочи изнад свију .. Али му то није никако полазило за руком. У дубини душе прпзнавао је рад свима па се осећао беднији од роба. . Кивне, љутите сузе поливале су белу хартију пред њпм; да је могао ухватио би се с Творцем у коштац. Кад му је већ одузео све земаљске радости: и оца и мајку, за што му бар не даде дара да тиме светли ? Једнога дана тумарао је по тавану где беху разбацане разне ствари. У ћошку под једним рогљем нађе он неку стару књижурину штампану још у првој четвртини овога века на грчком језику. Он погледа да види наслов, али беше лист исцепљен Он стаде превртати листове и виде да је то нека драма у којој Турци бесне а хришћани се боре за свету веру православну... Као да га сунце огреја. Шему дође у главу једна мисао која му чисто крила даде. Метну књигу у недра па слети с тавана и закључа се у својој собици. Нпје ручао, али је прочитао књигу. Био је пресрећан. Већ је скомбиновао и нова имена и како ће од те грчке драме направити српску драму... Осмејак среће и задовољства лебдео му је на лицу. Да би сакрио од свију шта ради, он се пред свима правио тако забрину г да је готово изазивао сажаљење На једном састанку, на коме је исти Славко Којић, који се највише својим радовима истакао, читао један свој путопис кроз Мироч планину,