Delo

ЈУНАК ПАШПХ ДАНА 233похвали га професор „Теорије прозе и појезијеа за тако леп рад, рекавши и ово: — Сви ме нзненафујете својим радовима. али ме Сретен Срећковпк изненафује својим нерадом. ПТта је то с тобомг Сретене? Зар ти, најодличнији фак, па ништа?... Пледам само' шта ови чине; а тп, од како ово почесмо, ниси ни уста огворио!... ()н погнуо главу не одговарајући ништа. Свн га погледаху као с неке висине. Он је осетио те погледе и ако пх нпје впдео и насмешио се у дунш. Знао је да ће их његове речи смрвити све, али опет не хте нпшта рећн, уздржа се_ — Нека!... помисли. — Све ћу вас ја за појас заденути! А кад то учнним, иоказаћу вам свима шта вредите! Ја ћу вам пресуфивати да ли ваља што сте урадили!... Славка су сви поздравл>али најсрдачније II он је то чинпо, алн код њега завист и мржња бираху лепе речи да га днгну како би га после еа веће виснне збациле. Он је мрзиосвакога који се истакао, и то у већем размеру онога што се впше нстакао... Једне суботе објавише на табли да ће сутра, у недељу пре подне, Сретен Срећковић читати свој састав: „Селимг драма у пет чинова.“ Освану та недења. Дан је био леп. Он се уми сапуномг очисти своје ново одело и обућу, веза мараму око врата, очешља се лепо и углади па дуго стојаше пред маленим огледалнетом п огледаше се, градећи миме на лицу како би најдостојанственије изгледао. Кад би време састанку он узе свој спис, метну га под. пазгво, па скромно, као сељачка девојка, оборенпх очију и бпрајућн где ће стати, упути се у школу. Салаје била препуна. Ннје шала: један гимназијалац чита драму! Ко тп све ту није био! Било је и лицејаца, који су дошлп из пуке радозналости... Угледавши оволикн свет он се уплаши. Није он био баш тако плашљив, али му сину кроз главу: а ако се овде ко нафе што је тако исто знао за Селима?... Осећао је како му сваки живац пгра; у тренутку и зној га је пробио и беше-