Delo

ЈУНАК НАШИХ ДАНА То исто изјавише и они други ирофесорп. Скуп одушевљено прими тај предлог. Професор оцени колико ће бити печатаних табака и одмах одредише и цену кшизи: четирп гроша. Поврвеше сви с претплатом и примише се дужности да купе претплату... Тај први корак одушеви га. Он впде да нико не зна одакле је он узео Селима, и то га охрабри да се н на дал>е послужи туфим перјем... Па како га тек нреобрази тај први успех. Она скромна глава подиже се гордо и гледаше друге као нека ништавпла. Он који је до сад на састанцима редовно ћутао, поче сад редовно говорити. Не умејући свагда заштитити своје мишљење, он је облачио своје лице у миму презирања и багателисања. Шта бн и шта пута место сваке речи, само слегао раменнма и погледао отегнутим погледом, што је код њега значило да се чуди како неки имају куражи с чим било јављати се... Поста охол; говорио је о свакој ствари ауторски. Прва му дужност беше да сузбије оне што се раније истакоше. То не беше баш лако, али његова снажна воља победи. Сви се уклањаху испред његова дрског погледа; сви се бојаху његове оштре критике као жаоке. Нико се вшне с њнм не ухвати у коштац него се све стаде леппти и савијати око њега. Он поста стожер око кога се купише сви, вођ чију су реч слушали, заповедннк чијим су се заповестпма покоравали. — Само напред! — хтзвикивао је сам себи. — Он је осећао како Славко стоји изнад њега својом спремом, али је вндео како му се н Славко покорио како и он његову реч слуша н премишљао је: „Па шта је човек?... Зар је шега тако лако сузбити и поплашити?... Зар је он толико некуражан да оступа и од онога што зна пред онпм којн му се јачи учини?“... Видео је да је тако. А слабост његових другова давала је полета његовој дрскости и таштини. То је он видео свуда. За то је и хтео п — смео, за то је и истурио на првом лпсту своје књижице: што хоћу —■ то могу! Таман да преврне лнст а лаки куцањ на вратима трже га. Он спусти књижицу на прса под јорган, па рече гласно: — Унутра!