Delo

ПРВИ КОРАЦИ 495 скога,“ да би могла пред туђим човеком излити своју давно задржавану жуч мнлоснице која мисли да је за своју службу недовољно плаћена. И онако нема пред ким да отвори своју душу! С куварицом је, као што је обично у таквим приликама, у свађи. Ова не може да гледа њен привилеговани положај, а ваљда се неће разговарати с кочијашем?... Потмули глас електричног звонца прекиде, на задовољство Стрепетову, рвене даље жалбе. — Господин! — зловољно узвикну Аксјуша. И журно изиђе, намештајућн успут своју као снег белу качицу, која придаваше пикантност њеном свежем, лепушкастом лицу, и мрдајућн турниром од своје вунене хаљине, која је спреда била покривена отворене боје кецељом, с крајева порубљеном. После неколико тренутака зачуше се у суседној соби лагани, тихи кораци, и у кабинет уђе његово превасходство, уносећи собом пријатну струју од финих мириса. Чирков је нзгледао врло лепо у свом новом службеном фраку с двема звездама на прсима и великим крстом Св. Владимира о врату, који је окружен белим као снег, усправљеним оковратником од кошуље. Његово лице, брнжљиво обријано, свеже и очувано, ако и није имало трагова од узнемирености, ипак се показиваше мало узбуђено; у изразу његову не беше онога обичног бестрасног, увереног спокојства; малене мрке. очи му сијаху оштрије, и саркастички осмејак кривљаше танке, без бркова, уснице његова превасходства. У елегантним корацима крећући свој трснати труп с приличним трбушчићем, он про^е до средине собе, застаде и, поднгавши у вис кратко ошишану, округлу црне косе главу, јави се Стрепетову н, поздрављајући га љубазно-својтљивим покретом руке, проговори: — По обнчају, Вн сте неуморни, Павле Сергнјевићу? И, не сачекавши одговор, продужн: — И ја сам се, као што внднте, рано нагиздао н ишао у надлештво. Идем да скинем своје окове. Внше нх већ нећу ни носитн. Етћа 1а соте<Иа: — додаде Чирков шаљивим тоном, пролазећи у спаваћу собу.