Delo

506 Д Е Л 0 „Каква срећа!?“ Он баш ни једанпут није осећао сталне наклоности према жени и бојао се да се ожени чувајући своје спокојство и независност ; он је био сувише скептик, да би могао веровати у дугу брачну срећу, и великога рачуна егоист, да би се могао оженити девојком без великог имања. Место наклоности — једино чулна задовољења, и то не увек најбоља. И ето у педесетој је години права сирота. Ниједнога пријатеља, ннкога блиског, и ако много познаника. Једина само научна занимања, књиге и музика улепшаваху његову моралну самоћу, када се враћао с дужности, непријатне за њега, и сувишепаметног да разуме какву улогу игра, и врло великог епикурејца и љубопитеља уживања, да би се могао драговољно одрећи добре плате, која му допушташе да живи одређеним начином: живота. Зар није ради тога комфорта, ради свију тих финих ручкова и доручака, добрих вина и цигара, коња и лепушкастих собарица-љубазница, ради слика и књига — животњегов био пун двојности? Код куће — дилетанат и скептички философ; у служби — слепи извршилац, готов да се смеје оном што ради, и у исто време готов, из страха да не остане без материјалних блага, на свакојака поиуштања... А још да је био славољубив! То нимало. Он је схватио пролазну вредност славе у својој рофеној отацбини, па чак ни у машти није сањао о првим улогама, знајући немоћ и несталност п тих првих улога. Уз то ни темпераменат његов и навике епикурејца дилетанта не подстицаху славољубиве замисли, и он се куд и камо вцше одушевљавао новом књигом Шлимана, Ленормана, Мастера или Брукша, Бетховеновим квартетом и Шумановим концертом — него службеним пословима,. и ако их је радио беспрекорно. Није залуду у овом окретном акуратном чиновнику живео научник и музичар. Али на који је начин он. који је некада сањао о научничкој каријери, постао чиновник, који се умео с неким, тако рећи, скептички-подсмешљивим цинизмом прилагофивати свима правцима и ветровима? Чирков, чинило се, први пут у животу постави себи такво категорично питање — и мало се збуни, али не зато, што би осећао грижу савести, — о не! — већ зато, што