Delo

ПРВИ КОРАЦН 507 није могао сасвим тачно одредитн појаву, т. ј. сетити се: када се поименце и како он од ватренога младог лпберала прометнуо у беспрекорног извршиоца оних мера, које је често сматрао као више него неугодне „Када и како се то догодило?“ Чирков се присећаше и могаше се само сетити да се то догодило некако неосетно, само собом, до душе не без неке одвратности али и без озбиљне моралне борбе. Он је увек живео више памећу, не подлежући осећањима. Размишљања су га доводила до теорије личнога благостања, а поп^то је то благостање било могућно само без многога бирања, Чирков нпје ни разбирао и „прилагођивао се,“ негујући наклоности фпног епикуреЈца, који личне насладе ставља изнад свега. Јест, он се баш никако није могао сетити када се то све десило? Сећа се само да се лаћао послова, којима није симпатисао и говорио оптужничке беседе, у које ннје веровао. „Ако не бих ја, други би учинпо то исто!“ Сећа се како је, прешавши у другу службу, која му није била сасвим по вољи, говорио с цинизмом: „Зато су дванаест тисућа на годину, а после — саветничка столица.“ Или је ова подобност „прилагођавања“ — својство његова карактера и обделаваних господских навика — била у њему одавно, а он у младим годинама није крио своје мњење само зато, што је онда било „тако време?“ И чисто у одговор на та пптања, Чирков некако немоћно и одвратно слеже раменима. ГБегово превасходство постајаше све туробннје. Обрве му се накострешшпе; на челу се указаше набори; израз лица дође усредсрефен и злобан. Сазнање да су га истурили на улицу као непотребну крпу и да ће због такве, по његову мњењу, неправде морати променити начин живота — љутило Ј*е. дражило и притискивало Чиркова, заводећн га на тужне мисли. У истину, није пријатно. Пред њим опет самоћа. Ни блиске душе поред себе, ни вере ни у шта, ни идеала.. То ти је сума педесетогодишњег живота. Само жалостан, без одређених начела, скептицизам паметнога Руса, који признаје