Delo

510 Д Е Л. 0 ламенту прнје скоро 30 годипа нмао на уму и нас као народ којн стајаше тада под непосредном турском управом. Имали смо више разлога због којих смо ово писмо баш са Кобденовим ријечнма почелн, јер је нужно да се видн шта су о нама хуманитарни људи и поборннцп праве слободе прије 30 година мислили. Чим је Отоманска империја у половини овога столећа покушала бнла, макар нутем наредаба и закона па хартији да своју управу реФормншепрви покрет који се у нашем народу тога времена осјетио, бпо је намнјељен подизању школа. II ако нам отоманска влададавашеу том погледу слободу, то инак саме унутрашње ирилике земље, нзвјеспи вјерскпм Фанатизмом задахнутп круговн, у самој масн мухамеданског елемента, на које су се власти морале обзирати, и о којима смо и мн рачуна наравно моралн воднти, чинилн су на том путу у пеколико извјесне сметње. Не обзирући се ни на какве сметње, ипак смо у том погледу напредовали, према нрилпкама нашим можда н сувише много, и мн баш православни Срби можемо с правом казати да су паше школе бпле први расадник нросвете, па и првп корак европској цнвилпзацији и напретку у овим земљама. II за све то има се благодарити самој оној прпродној тежњи за цивилизацијом, пашег православног елемента у овим земљама; јер ако у Боснп п Херцеговини и жнвн један псти српски народ подијељен на трн вјероисповјести; то инак н мухамеданди п римокатолицн, осташе и према самом покушају у том погледу сасвнм равнодушни! Колику смо ми слободу за отоманске владе у ногледу признања паше сриске народности уживали и какву су слободу наше школе у погледу ширења националне свнјестн и одржавања нашег народног духа имале; — најбољи ће бнти овде доказ кад споменемо свједочанство српске православне школе у селу Драговићпма окружја Бањалучког, које је свједочанство дздао Симо Ј, Голубовић Тешн Спаеојевићу нз Мравице, мјесеца јуна 1872. и у којем између осталих нредмета видимо да је у истој школн предавано: Српска Историја, Декламовање српских пјесама, Српска граматика, и читање српс.ко. У сарајевској реалци предавана је поред оста* лих стручннх предмета: граматика српског језика, п исторпја српског народа, а узгред будп речено талијански језик као обавезан предмет. У Бањадучкој богословији такође је предавана српска историја п грама•тика. Из овог свега ми впдпмо у каквом су нашем српском националном духу биле уређепе наше школе. Овоме кад додамо да смо смјелн јаг.но нсповједати да смо Срби; да смо основали чнтаонице, п то са потпуннм називом „Сриска Чигаоницаи као што је случај са чнтаопицом у Бањој Луцп која је основана 1868. год.; да смо пмали ногпуну слободу у народном празповању првог српског просветитеља Св. Саве, па још да је такође ћирилица то једно обиљежје нашег народа, нмала потпуну равноиравност у званичној администрацнји отоманскнх власти; па су све владине наредбе, позивп, званичнс новпне, штампани били иоред турског језпка и писмепа, такође још српскнм језпком и ћирн.тицом: то смо