Delo

512 Д Е Л. 0 данашњом управом „благог тарјанина• нашег министра г. Венијамипа калај а. Министар Калај има сам у себи неке особпне које га од осталих дипломата аустроугарских бигно разликују, а које су од врло штетних посљедица за нас саме. Калај је добар зналац срнске историје и језика, он нознаје скроз живот, дух, обичаје, карактер, и нарав нагаег народа; он познаје наше све добре и слабе стране; и то пе онако површпо него темељно, и то у толикој мјери да је можда мало српских књижевника који га у томе надмашују. Као човек историчар из саме његове унраве види се да је добро проучио и историју језуита, и у њу се толико посветио да је постао и сам по свом раду и карактеру језуита, притом као дипломата имајући прилике да чешће долази у додир с истоком и источним стварима, дубоко је упознао нарави и навике исгочњачке, па је добро упознат и са свима прљавштинама, лукавством и нрепреденошћу византизма, те се напосљетку и сам напојио и духом источњачког византизма и деспотизма. Сјећамо се добро кад је Топал Осман-паша путовао кроз Кнеж-Поље. изађу кнезовн и први људи пред њега на пут да му се потуже на неправду и зулуме ондашњих силннх. Топал чим је угледао на путу уређене људе сустави коња, а људи у глас повичу „помагај Господару!“ Топал махне руком да ућуте, они помисле да нх је рад саслушати па се умире, а Топал отпочне тада гласом свечаним и пуннм сажаљења: „Видим ја, људи, да вам је криво и да вам се неправда чкни н да се хоћете да мн се нотужите, знам ја за вашу муку и невољу али шта ћете кад вам ја помоћи не могу; јер вама је криво па Бога, што вам пије давао три руке, па у једну кад узмете чибук, у другу Филџан с кавом: да можете и у трећој руци држати још чашу ракије; „затим заповједи кочијашу да ошнне коње и удаљи се. Овоме доста сличних примјера могли бпсмо навестн из данашње управе мин. Калаја. Све ове особине за које смо казали да Калај располаже од толико су веће опасности за нас, што се програм његове политике састоји у сатирању и уништењу српског имена и нлемена у Босни и Херцегошши. Калај је као препреден днпломата отпочео најприје свој посао онако фино дипломатскп у рукавицама; он је врло добро познавао отпорност и жилаву снагу нашега народа; као год што је врло добро знао на којем је стунњу код нас појам о нашој народној српској свијести, Он је врло добро знао да је наша национална свијест толико развијена, да ју не би могла никаква крута сила саломити, те је знао да за тако мучан посао треба рада, времена и истрајности. Зато је Калај и огпочео свој посао полако, мучки и језуитски, с рачупом и планом поступпог освајања тереиа. Да не би наш народ могао прозрети какав му колач Калај мијесн н да не би могао ирозрети у његове намјере он је најприје поставно за цивилног адлатуса Босне и Херцеговине барона Феодора Николића, ио народности Србина православне вере, за кога нска је узгред речено. да сумњамо да може српски икако мислнти, а да не може правилно српски