Delo

513 ПОЛПТИЧКО-НРОСВЕТНЕ ПРПЛИКЕ У БОСНИ говорптп о томе смо се имали прилпке потпуно увјернти. Он је мислно да ћемо ми православни Срби толико наивни бпти па се задовољити с тим што нам је на управу земље поставио своју лутку у особи православног Србина, и за чијих би леђа он успјешније онда радио а да се „власи ие осјете“. Калај је досада радио свима тајнпм и подземним нутовима, и свима средствпма која му на расположењу стоје, на уннштењу српске народности, његова савјест нпје презала нн од каквих средстава само да до свога диља дође. Својим систематичним радом и лукавством он је постепено ишао за тим да поколеба народ у његовој православној вјери — пошто је знао да се вјера православна и сриска иародност код нашег народа изједначила — да га отуђује од његовпх обичаја ; путем корупццје, деморализације, сиромашгине, растројства, он је рачунао да ће једног дана доћи наш народ до општег расула, па ће при том заборавити сам на себе те ће тако н народа српског постепеио нестати, а нме Србпн коначпо ишчезнути. Колико је Калај ирепреден н дрзак најбољи нам је прпмјер то што га видимо чим донушта да се слободно у овпм земљама Србнном звати, одма у исто врпјеме виднмо га ђе се латио тешког посла стварања „Вошњачке народностн14 и „Земаљског језика“. Он је препреден шерет, па ваљда зна, — да допустити некоме на улици да се може Србином звати, п нризнати његову народност званично да у земљи постоји, није једно псто. Другим ријечима допустити ми да се на улици Србином зовем а чпм корачим до суда н власти одмах ако нећу да признам да сам по иародности Бошњак, они ме тамо у званична акта биљеже, нли као таковог; или, да сам нрипаднпк грчко источпе вјероисповјести н да говорнм „земаљскнм језиком“. Оваким двоструким н сунротним наредбама проткана је сва уирава мнп. Калаја. Но главни отпор протнв Калајева циља о уништењу српске народности, бијаху српско православне општине н школе. Автономнја наших општпна и уређење које је ћесаровом прокламацијом призпато, биле су за Калајеве намјере главни камен спотнцања. Бистро око Калајево прозрило је да су то два најглавнија и нераздвојна Фактора, који подржавају будну свпјест српског иарода, и кријепе дух његов, на зато се он свом својом силом и вЈешгином окомио на њнх. Најприје нокушавано је да се наше школе не зову српско православне основне школе, него грчко-источне, источно православне, итд. Кад се то ннје успјело онда су стављане разне сметње учитељима и оиштинама у вршењу њихова рада. Учитељп су са наших школа. проћеривани, или су мамљени на комуналне школе и тамо им обећавана златна брда. Постепено је скучавана власт српско нравославних општина, и поједпни послови њени стављани под државни падзор. Намјерно је од стране владе покренут лнст „Бошњак“ за ширење тобожње „бошњачке“ народности. Члапове појединих општпна влада је једне намјерно гоннла п материјално упронашћивала, а другима чинпла разне уступке, с намјером да изазове завист међу њима. Пошто су чланови наших општина но варошима већпном трговцн, а пошто п трговина сва бијаше искљуДе.то XIV 34