Delo

514 Д Е Л 0 чиво у рукама наших трговаца, то се систематично радило на томе да се трговнна одузме пз нашнх руку и преда странцима. На ту циљ страпцнма су давате све могуће концесије, а нашим је трговцима на сваком кораку сметња чиљена. Градске доходарине није вдаст собом прикупљада него је сваке године продавада на јавној дицптацији, а оне стварн које се но другим државама дају на дицитацији, даване су овде испод руке, и то једино у тој намери да поједини наши трговци том приднком у сукоб и свађу дођу, па да се та свађа и на поље наших заједнпчких посдова пренесе. У сдичној намјерп покренут је био у Сарајеву Стражичпћев „Напредак“ коме не бијаше други задатак него да под Фирмом патриотизма завађа поједипе дичностн, и чданове општина. Сваког нојединца којп би ма и најмаље стекао гдаса и понударности у народу вдада је гдедада лукавством, иријеваром, обећањима, концесијама за себе задобити, иа му тако углед у народу пзпграти; идп, у противном сдучају га матернјално гато више штетиги ако није могуће сасвпм упропастити. Нутем корупције тражида је из наше средине људе да јој хпмне пјевају, као што је случај да је корупцијом добида проту Вида Ковачевића и Сиасоја Бабпћа из Бања-Дуке те су нотпнсади н шгамнади опе њнхове Фамозне изјаве у новосадском „Нашем Добу“. Забрањивано је оснивање: читаоница, нјевачкнх друштава и других хуманитарних завода, само ако су на себи носила обиљежје српско. Чињене су све могућне смјетње светосавскпм просдавама; нз програма за те просдаве брисане су пјесме, игре, декдамацпје, и то онако на дохват како се којем котарском предстојнику свидидо. Овом придиком ако и узгед обратићемо једну пажњу п одборима за просдаву свето савских забава у Босни п извјесним срнским листовима. Одбори за Св. Савске забаве саставе нрограме, и штампају их заједно са иозивима на читав мјесец и више дана прије Св. Саве, иа пх онда разашљу по разнпм мјестпма. Ко год загдеда у те нрограме видЈеће да им је садржај пун скроз патриотскпх пјесама и декдамација. Новине нак дочепају те програме па их одмах штампају, те страни свијет, — судећи по програму који је штампан — мислно би да и ми уживамо неку сдободу. А у самој ствари ево шга буде: Чим одбори саставе програме они их предаду мјесној вдасти на цензуру па их онда штампају. Вдаст све ћути до посдедњег дана, пди на сам дан Св. Саве, п тад саопшгава одбору да је извјесна пјесма и декдамација забрањена. Историјске сдике наших догађаја, јунака и наших историјских светаца нису такође поштеђепе од забране Кадајеве вдаде. Да би се ваљда што мање спомињадо сриско нме, и да бп наш народ остао птто више у помрчини, без икакве духовне хране, забрањују се не само српске новине него и књиге, и које се не забране оне се попријеко гдедају а књиге друштва „Св. Јеронпма“ и „Матице Хрватске“ сидом се натурају. За српску књпгу нађе се ма какав повод да се забранн, н. пр. Дахирета .1. Идића забранида је бајаги земаљска вдада што се у њима вријеђају редпгиозни осјећаји мухамеданаца, а зађите данас широм циједе Босне и Херцеговине,