Delo

ТКШ1ТИЧК0-ПР0СВЕТНЕ ПРИЛНКЕ У БОСПИ 515 па и у најмањем кутићу наћи ћете међу мухамедандима, ђе се пјева: „А чули ме, млад везнре, знаш лп ко сам ја? Ти си кадиФ сунце јарко што иад нам сја"; и то с таким одушевљењем да вам уши заглуну. (Зна је иостала народна ијесма наших мухамеданаца, а та је баш пјесма пзишла у Дахнретима Илићевим. За извођење својнх планова, Калају је такође нужно бпло те је ноставио за чланове Сарајевске конзисторнје Стеву Давидовића, који до данас ни једном прилпком на јавним забавама и свечаностима у својим здравицама, није пропустио спозтенути нам како је Њег. Вел. цар аустрнјски најмилостивнји и најмудрнји владар у Европи и како под његовом мудром управом жпве многи народи срећно и задовољно; а како је лоша управа и партијска поцјепаност у Србнји довела земљу до пропасти, а народ између себе завадила, да се горе мрзе него Турци; и Ђорђу Петровића иекадашњег келнера у механи код „Свпњске Њушке“ у Биограду. У овакој околици, баш онај који је на првом мјесту нозван т. ј, Митронолит и иаша духовна глава да штити и брани интересе наше цркве, школе, н народности, поред најбоље воље слабо би могао што год учинитп: но на жалост баш и за мигрополпта Калај бира лица која ће његовим илановима мање опасна бити. Затим се истакло већ •од неколико година тако звано свештеничко питање, бајаги о поправци •свешгеничког стања; а у самој ствари циљ му је да се доведе народ у заваду и сукоб са својим свештенством; од туда је и иотекла у своје вријеме од извјесног дијела нашег свештенства она молба на бечког ћесара у коме му се прави комилимеиат да је он „анђео мира“ у Босни и Херцеговиии. Главно оруђе Калајево и гшкретач ове молбе бијаше Симо Бјелајац данашњи прога у Бос. Градишкој, на жалост некадањи богослов биоградске богословије и у своје вријеме жестоки поборник социјадпстнчкпх идеја. Калај је врло добро знао какав је моћан Фактор ■свсштенство у народу, и шта би оно у слози са народом могло учинити за одбрану своје вјере и народности, зато је овим питањем и још својим осталим сплегкама мислио ископати једап јаз између народа и свешген■ства; па је у томе прилично и успјео јер данас виднмо да у оној борби коју наш народ води за опстанак своје вјере и народности са Калајем приличан број нашег свештенства не само што стоји скрштених руку, него на жалост пма појединаца који су посталн оруђе Калајеве политике. •Сам СераФИМ Перовпћ данашњи митрополит мостарски, са онаком лијепом и за народ заслужном својом прошлошћу, постао је лукавством п подговором оруђе мин. Калаја; и данас ради против интереса вјере п просвјете свог рођеног народа, па се под своје старе дане завадио са својпм народом, ц проводи своју старост презрен и омражен од свога народа. Но автономија вашнх српско православних црквено-школских општина пз темеља је заљуљана, а нашпм школама највећи удар је нанесен, наредбом земаљске владе за Босну и Херцеговину од 25 5 1892 Бр. 352241 којом се нашпм оиштинама забрањује, да изабраног учитеља на нашпм школама не смпју прпје уводитн у школску дужност, док иза-