Delo

516 Д Е Л О брани учитељ за то дозволу од земаљске владе не добнје. Од тада тек наступа права мука и невоља за наше школе. Чнм се на којој школп упразнп мјесто учптељско, општина расписује стечај. Учитељ се иредомишља да ли у опште да се пријављује на упражњево мјесто јер ннје сигуран да ће га земаљска влада потврднти. Но на понкљетку ипак сепријављује; општина га изабере и његов избор подпоси земаљској влади па потврду. Учитељ већ долази у варош и прнма плату али школу отпочетп не смије, — јер не пма дозволе. Тек послпје 3—4 па п 6 мјесеца долази од земаљске владе ријешење да се учитељу допушти плп пе допушта отпочети своју дужност. Ако му се допустпло какав ће успјех сиромаху учитељ моћи постићи кад је већ нздангубио неколика мјесеца? Ако мн се не допусти олштина га за то вријеме плаћала, и за толико је материјално оштећена; н стоји јој до воље да расписује ио ново стечај ако не има другог посла. Зато вријеме власти врбују поједннце па им ириповиједају да се не зна хоће ли учитељ потврђен битиу и кадће потврда доћи, него пма ту комунална школа то је све једно исто дјеца ће и у њој ћирилицу моћн паучитн имају катихету за вјеронауку па је бољеда дјецу дадну тамо него да нм беспослена код куће с.једе; па на пошљетку код иојединаца таким начнном и успију; а било је случајева да су појединци пагоњени и снлом од власти да своју дјецу у комуналне школе дају. Да би се н овоме злу бар за вријеме донекле доскочило, поједнне општине почеле су биле бирати за учитеље свршене ђаке Рељевске Богословије, рачунајући да влада неће моћи против њихова избора никаква прнговора чипитп, пошто су то сннови ове земље који су своје школовање и образовање свршили под непосредним надзором саме земаљске владе; јер, и заборавпли смо споменути да је влада забранила сваку државну н јавну службу оннм нашнм синовпма, којп су своје образовање добили ван границе Аустро-Угарске монархије. Но и прн избору Рељевскпх Богослова за учитеље наших школа, влада је поступала као п у другим случајевпма, па на неким мјестима нијешћела нн њих за учитеље никако потврдити. Земаљска -влада да би на послетку у неколико п овде нашим општинама доскочпла; а н да бн у народу што мањи број нашпх свештеника био; смањила је број примања ђака на Рељевској Богословији у толикој мјери. да је преклањске годнне у сва четири разреда Рељевске Богословије било само двапаест ђака; скоро толпко исто колико н ироФесора. А у Фебруарској свесцн за ову годину „Дабро Босанског Источника оргапа Сарајевске Митрополије, читамо стечај на упражњене 22 свештеничке парохије у самој архидијецези Дабро-Босанској. Гоњења српско-православних општпиа и сметње нашим школама нревршиле су биле сваку мјеру, и наше онштине морадоше један пут узети одсудан корак протпв оваких сметња и гоњења, те стати на браник својих автономних права, која су од Отоманске владе још добили, а која пм је ћесарева прокламација прнликом окуиације зајамчила бнла. Тако су 11 представника народних у име 26 нашнх црквено-школских оиштина.