Delo

ПОЛИТИЧКО-ПРОСВЕТНЕ ПРИЛИКЕ У БОСНИ 517 под предвођењем покојног мптроп. Николајевнћа априла мјесеца 1893. године, нодннјели представку земаљској влади у Сарајеву против нарушавања наше црквеношколске автономије и мијешања властн у наше школе. Ова је нредставка доста раздожно и опшнрно напнсана, п ми од ње од рпјечи до рнјечи вадимо ово: „Наредба Внсоке земаљске владе, од 25. маја 1892. Бр. 352241, не само да крњи наше горе наведено право, већ управо пријети коначној пропасти наших школа; јер по пстој наредбп не смпје се ни један учитељ увестп у школу, да вршп учнтељско звање, док то Впсока Влада не одобри п нотврди нзбор. На оваки начин не бн наше општине никада могле добитп ваљане учнтеље а то с разлога што потврде Високе земаљске Владе требају 3—6 мјесеци док дотичним општинама етигну, као што се је то већ у неколико општина догодило, а усљед тога је настава у школама застала, и за наш подмладак штета настати морала. Догађало се је такође, да поједпнп учнтељскп избори нијесу никако потврде добптп могли. Алп узмимо да пзабрани учптељн п потврђени буду, то опет не би било хасне, јер пзабрати учптељ ие би хтјео по 3—6 мјесецп чекатн своје потврђење, и стајати дотичној општнни цијело вријеме на расположењу, већ би се побринуо за друго мјесто, као што се је то у овој години догодило, да су се изабрани учптељи захвалпли на мјесту, јер не могаху чекатк нотврде, а дотична општина можда имала у рукама потврду без учитеља, те би онда морала поново стјечај расписивати; пак јави ли се којн, онда опет мора се затражитн дозвола од Впсоке земаљске владе; а коначно и у случају смрти појединих учнтеља, не би дотпчна онштина могла, држећн се наредбеног нрописа, времена добитп и увестп замјеника. Тек док се све ове Формалности испуне у томе би минула и школска година, тако да би дјеца остала цјелу годину без учитеља и наставе“... па се у нстој представци даље наставља: „Ако лп пак који учптељ илн учитељпца учини какав нрекршај, то он потпада наравно ономе закону п наредби, којп су установљепи п врнједе, како за сваког држављанпна тако и за учптеља и којој околности наша доданашња управа, односно пзбора н увођења учитељског особља, пијесу ннкада нптп најмање на пут стајали, нитп статн могу. Узму ли се дакле све ове наредбом створене непогоде озбиљно у претрес, то је лако разумјетп нензбјежљпву пропаст нашпх српско православнпх школа.“... То је у главном језгра те представке која иза тога даље тражп и молп да се она наредба сасвпјен укнне. На ову представку Земаљ. Влада није не само до данас шћела ни одговорнти, него су њенп органи наставнлп са још већом енергпјом сметње пашим школама. На неким мјестима нпјесу нпкако учигеље потврђивалп као што Столац који за 3 годпне није могао нпкако добити учитеља; а на некпм пак мјестпма као што смо већ споменулп послије 6 мјесецп; па чак у самом Сарајеву 1895. год. тек у новембру мјесецу ступпле су 3 учптељске спаге у школу, а може се онда