Delo

Д Е Л 0 72 при њихову добивању. Осим тога су најпре Которани па Дубровчани и у осталим српским земљама вршили прави мисионарски аиостолат римскога католичанства. А оно исто што је било на верском пољу, бивало је у Далмацији и по осталим облицима народнога живота: књижевности, уметности, самом говорном језику, политичким концепцијама и т. д. Спој латинско.словенских елемената јављао се у разноликим комбинацијама, у којима претезаше час једна час друга страна. Тако је н. пр. нешто доцније сазрео онај лепи културни плод познат под именом дубровачко-далматинскога уманисма, у коме је ипак, поред свега онога туђинскога, основа као и целом том становништву била словенска. Али млетачком владавином, која се опет јави почетком XV века доби Словенство новога противника а романски еле менат у Далмацији нове хране. Опадањем државне снаге српске, после Марице (1371) и Косова (1389), и угарске, услед раздора око престола по смрти Луја I (1382), политичке су прилике на српском и угарско-хрватском приморју постале необично повољне за млетачко ширење. Млеци се њима ванредно вешто користише те опет стадоше ногом на нашу обалу. Најпре добише на северу Задар, па на југу Котор, и одатле се лагано шираху из града у град, из једне жупе у другу, док их у томе не пресече османлиска навала која преко рушевина српскога и угарскога државнога тела допре до њихових владавина на источној јадранској обали. Млецима осташе само острва и вешто скучених срезова на суху, Дубровник се одржа пошто се поклони султану, а све остало овај притисну. Време османлискога примицања далматинском земљишту па поступнога освајања и, на послетку, владања над огромном већином целога простора постало је пресудно за доцније па и данашње народно стање у Далмацији. У том погледу на првом месту треба споменути онај прилив српских бегунаца и ускока на земљиште млетачких и дубровачких владавина из чистих српских крајева зетских, херцеговачких, босанских па и самих рашких. То се поче већ крајем XIV века, па не престајаше с^е до краја прошлога. Тим се начином са свим ојача